Поносни партнер Јахорина економског форума је Подручна привредна комора Бањалука

Поносни партнер Јахорина економског форума је Подручна привредна комора Бањалука

Седми „Јахорина економски форум” биће одржан од 14. до 16. маја ове године, а према најавама, очекује се рекордан број учесника. О припремама за Јахорина економски форум, али и стању у домаћој привреди, изазовима с којима се сусреће и плановима Подручне привредне коморе Бањалука за наредни период, за Бањалука.нет говорио је Горан Рачић.

Поред централног панела Западни Балкан дугорочни правци развоја, на бројним панелима говориће се још о перспективама и изазовима примјене вјештачке интелигенције, зеленом рударењу као развојној шанси или еколошком проблему, јединственом регионалном тржишту, креативним индустријама, енергетској транзицији и проблемима које она проузрокује, циркуларној економији, електромобилности, одрживој пољопривреди и примјени дигиталних алата, сарадњи привредника, инвестирању у Српску. Регионални инвеститори ће разговарати о искуствима регионалних слободних зона, а у дискусији ће учествовати како домаћи, тако и лидери из региона, те представници водећих компанија, али и страни инвеститори.

“Овогодишњи форум је наставак на претходна два форума који се бави углавном регионалним темама. Свјесни смо да морамо развијати регионалну сарадњу, регионално повезивање јер је то значајан предуслов за даљи напредак”, рекао је ово Горан Рачић, предсједник Подручне привредне коморе Бањалука у интервјуу за портал Бањалука.нет.

Са Гораном Рачићем разговарали смо о Јахорина економском форуму, али и стању у домаћој привреди, изазовима с којима се сусреће и плановима Коморе за наредни период.

“Јахорина економски форум” ове године се одржава под називом “Западни Балкан – Дугорочни правци развоја”. Како теку припреме?

РАЧИЋ: Припреме су у пуном јеку, већ имамо спреман највећи највећи дио програма. Очекујемо још потврду учешћа за око пет одсто учесника панела, тако да можемо рећи да је све у завршној фази. Овогодишњи форум је наставак на претходна два форума који се бави углавном регионалним темама. Свјесни смо да морамо развијати регионалну сарадњу, регионално повезивање јер је то значајан предуслов за даљи напредак овог региона. На руку нам иде и то што је БиХ прије неколико дана добила преговарачки статус, тако да смо сада на неки начин за корак ближе у том регионалном смислу. Наши први сусједи, Црна Гора и Србија добили  су у претходном периоду преговарачки статус и сада су у фази реализације, односно усаглашавања одређених поглавља.

Дакле, регионалне теме, регионални развој  је наш циљ. Посматраћемо све теме које су битне за сам регион, почевши од одређених обавеза које је регион преузео на себе, а то је питање зелене транзиције, зелене агенде и докле смо у том дијелу стигли, шта можемо очекивати, да ли нам је то одређени терет или би требало да се на неки начин више помогне од саме ЕУ. Обавезе које су дефинисане зеленом агендом и енергетском транзицијом потребно је да се подрже у значајном финансијском износу од стране Европске уније.

Говорићемо о ресурсима које овај регион има. На ту тему планирамо да мотивисати цијели регион, те да мобилишемо актуелне говорнике и да видимо како можемо своје ресурсе ставити у функцију, да ли нам ресурси могу бити развојна шанса с обзиром на вријеме које долази, или ће нам бити предмет унутрашњих политичких или еколошких проблема… Када су у питању остали панели ту је и питање пољопривреде и хране. Данас је храна нешто што је у приоритету свих развијених земаља. Видимо да се ратови више неће водити због нафте као што је то било у протеклом периоду, већ се сада у фокус ставља храна и вода. Цијели регион има одличне ресурсе у производњи хране. Данас то није само ствар пољопривреде, већ и агробизниса и могуће је да ће се ти процеси у наредном периоду развијати на неким другим платформама. Све је већи утицај дигитализације на саму привреду. Нама је стало да се кроз те дигиталне процесе пољопривреда учини што одрживијом.

Ријеч је о водећем регионалном догађају у домену економије. Кога ће све ове године окупити Јахорина економски форум, колико учесника очекујете, кога од панелиста издвајате?

РАЧИЋ: Трудили смо се да у свим панелима који су веома актуелни позовемо најкомпетентније људе из самог региона, тако да ћемо на тему природног богатства, зеленог рударења имати професора Дејана Илића, који је творац батерије, био је директор Варте, савјетник у тиму Ангеле Меркел за обновљиве изворе и он је сигурно један од људи који у тој области има шта да каже. Што се тиче самог централног панела који ће се бавити дугорочним правцима развоја, за који можемо рећи да је политички панел, очекујемо све регионалне лидере да дају свој допринос. Када је у питању пољопривреда као панел, очекујемо регионалне министре пољопривреде и регионалне лидере у области производње хране.

Могу слободно рећи да су у свим нашим панелима заступљени најкомпетентнији људи који у овом тренутку могу да дају одговоре на одређена питања. Што се тиче енергетске транзиције и питања енергетике, ту су регионални директори Електропривреда, поред БиХ и Републике Српске, Србије, Црне Горе, Македоније, биће присутни стручњаци из те области који су данас и у практичном смислу у самој производњи енергије као приватни предузетници, а ту су и одређени консултанти који добро знају које су наше обавезе у погледу саме енергетске транзиције. Даље идемо корак и ка одређеним новим правцима електромобилности. Модератор тог панела је новинар Младен Алвировић, а учествоваће представници Мерцедеса и Верано моторса, као и других регионалних ауто-компанија које имају за циљ већу улогу у електромобилности.

Проблем домаће привреде је неизвјесност. Шта највише оптерећује домаћу привреду данас у економском смислу, с којим изазовима се привреда сусреће?

РАЧИЋ: Оно што нашој привреди у овом тренутку представља велики проблем је неизвјесност. Сви процеси који су присутни на глобалном нивоу у задње двије, три године у знатној мјери детерминишу и наше привредне могућности и наш развојни потенцијал. С једне стране имамо смањену тражњу за нашим производима на западноевропском тржишту које је настало као резултат неизвјесности потрошача у Западној Европи, страхом од губитка посла, смањењем плате и самом рецесијом која је у протеклом периоду била присутна, високим стопама инфлације. Све је то довело до пада потрошње на западно-европском тржишту, а самим тим смањеном тражњом за нашим извозним производима које смо у неком проценту, око 70 одсто, извозили на тржиште Западне Европе. Пред тога имамо проблеме са растом трошкова производње у погледу репроматеријала.

Посебно у овој години дошло је и до раста трошкова рада, тако да је повећана минимална зарада за неких 28 одсто. Имамо повећање трошкова зарада које сигурно иду на терет профитабилности и самог капитала у компанијама. Компаније у таквим околностима имају проблем недостатка радне снаге, тако да ћемо се у наредном периоду више фокусирати на развојне пројекте у привреди који ће се подразумјевати набавку нових технологија које би могле да утичу на саму профитабилност и конкурентност наше економије. Кроз нове технологије би успјели на неки начин надокнадити недостатак радне снаге.

Очигледно ћемо у наредном периоду морати, као и цијели регион и Европа, да увозимо радну снагу. Већ сада имамо раднике у грађевини, као и одређен број радника у прерађивачкој индустрији, а у наредном периоду ћемо имати потребу и за радницима у угоститељству. То је у региону евидентно, имате угоститељске раднике из Индонезије, Непала, Филипина и других земаља и то је нешто што ће убрзо бити и код нас. Самим тим ћемо се бавити и на форуму гдје ћемо са демографима говорити о демографским изазовима за простор Западног Балкана и питању самих миграција, колико све то утиче на даље развојне процесе и колико ће утицати на садашње стање у погледу потреба за тржиштем рада. Једва чекам да чујемо све људе у панелу Демографија и миграције и њихов утицај на тржиште радне снаге и развојне процесе. Ту ћемо кроз процјене и анализе моћи да на неки начин предвидимо шта можемо очекивати у 2030., 2040., 2050. години, да видимо која ће занимања према неким процјенама бити најактуелнија у наредних 20 или 30 година.

Очигледно је да ће одређена занимања временом престати да постоје, али да ће се врло брзо креирати и нека нова занимања. На ту тему ћемо имати веома значајан панел по питању вјештачке интелигенције и употребе вјештачке интелигенције у бизнису. То је за цијели регион један велики изазов. Имамо трендове који су присутни у цијелом свијету. Потребно је веома опрезно и контролисано креирати примјену вјештачке интелигенције у бизнису. На ту тему ће професори и панелисти из Националног института из Србије, као и угледни менаџери који се баве вјештачком интелигенцијом и роботиком имати сигурно шта да кажу.

Како ће се на привреду одразити санкције које америчка администрација уводи појединим фирмама?

РАЧИЋ: Ја сам, као неко ко је легалиста и ко се бави економијом, увијек противник санкција које нису поткријепљене одређеним доказима и које нису процесуиране правосудним пресудама. Ми у овом случају имамо санкције које немају формално-правно покриће и самим тим нарушавамо економски потенцијал наше земље, а с друге стране стварамо праксу која ће утицати на само тржиште и која ствара негативну слику и амбијент у самој Републици Српској. Мислим да требамо учинити све да се те санкције што прије укину и да привреду ослободимо тог терета и пријетњи које имамо. Нажалост, колико сам ових дана информисан, ту се мало говори о укидању санкција, већ напротив, прича се о проширењу листе компанија које би добиле санкције. У сваком случају осуђујем. Покушаћемо да утичемо на центре моћи како бисмо им указали да санкције нису инструмент којим би се помогло једној држави. Сви имају мисију да помогну како би се створио амбијент што прихватљивији за развој и даље инвестирање.

Каква је ситуација са страним инвестицијама? Комора је дефинитивно мост у спајању и повезивању привредника како на нашим просторима, тако и са иностраним?

РАЧИЋ: Нажалост ми у БиХ се не можемо похвалити инвестицијама у претходном периоду. Оне су доста ограничене самом политичком ситуацијом. Имамо лошу репутацију као простор у којем одређени политички процеси још нису завршени и на тај начин значајније стране инвестиције у овом моменту нису дошле у очекиваном обиму. Оно што је позитивно је да компаније које су присутне на простору Српске и које су из најразвијенијих западних земаља, а то су прије свега Њемачка и Аустрија, из године у годину повећавају своје капацитете. Имамо ситуацију да је један од највећих свјетских произвођача ауто дијелова, “Махле” у Лакташима направио нову фабрику од преко 33.000 квадрата, која ће у току овог мјесеца бити пуштена у рад. Ту долази до запошљавања неколико стотина радника, што је један позитиван примјер. Такође ту је и компанија СХП “Целеx” која има петогодишњи план инвестиција од око 100 милиона КМ. Нажалост немамо неки значајнији прилив нових страних инвестиција, али сви постојећи инвеститори на простору Републике Српске имају развојне пројекте за наредни период, што значи да овдје постоји могућност за раст инвестиција и да наш порески амбијент повољан, а прије свега радна снага која је доступна и ради у тим компанијама може да одговори захтјевима тржишта.

Знатан развојни потенцијал Српске у енергетици. У којим секторима за сада имамо највише потенцијала за развој?

РАЧИЋ: Када је у питању Република Српска и регион питање енергетике је међу приоритетнијим пројектима. У енергетици имамо знатан развојни потенцијал, с обзиром на то да готово да нема локалне заједнице која није ограничена са двије, три ријеке. Такође, природне претпоставке у погледу вјетра и сунца нам дозвољавају да размишљамо и о тим пројектима, што значи да је сигурно енергетика у врху приоритета када су у питању инвестиције у Српској. Ја бих говорио и о потреби за већим и значајнијим инвестицијама у агросектор, а морамо размишљати и о развојним потенцијалима као што је ИТ сектор, вјештачка интелигенција. Земље које су имале квалитетну образовну базу, факултете, успјеле су да створе нову генерацију људи који данас обављају значајне послове на глобалном тржишту. То су људи који мијењају свијет и прилагођавају га неким новим трендовима. Ми имамо солидан потенцијал за развој ИТ сектора и мислим да би требало што више да радимо на едуковању новог кадра, стварању универзитетске базе везано за пројектовање нових ресурса у погледу нових кадрова, а самим тим и да прилагодимо свој амбијент у пореском смислу тим људима. Знатан дио ИТ сектора данас је на маргинама што се тиче закона, раде као фриленсери, нису обухваћени постојећим законским пореским системом и ми припремамо приједлог законске регулативе како би све људе из тог сивог дијела мотивисали да пређу у нормалне законске оквире.

Планови Подручне привредне коморе Бањалука за наредни период.

РАЧИЋ: Стало нам је да Комору сваким даном позиционирамо као незаобилазан фактор у разговорима са надлежним институцијама у погледу заступања интереса привреде. Циљ нам је да са Владом Српске покушамо створити амбијент који ће бити прихватљив потребама привреде. Морамо наћи начин како ћемо све негативне трендове који су присутни око смањења извоза, смањења тражње на западном тржишту, а с друге стране повећање плата компензирамо. Морамо пронаћи начин да компанијама које су погођене повећањем плате помогнемо. Да ли је то поврат једног дијела пореза везано за повећање зарада, да ли повећање неопорезивог дијела дохотка на већи износ… Све су то модалитети како да растеретимо постојеће негативне посљедице повећања самих зарада, а с друге стране смањене тражње на западном тржишту и смањеног извоза.

Прочитајте интервју на Banjaluka.net