Министар енергетике и рударства Републике Српске Петар Ђокић изјавио је да се у Српској интензивно развијају пројекти зелене енергије, истичући да је ријеч о великим инвестицијама и изградњи објеката који би требало да буду завршени за наредних неколико година.
„Влада и Министарство енергетике и рударства Републике Српске у протеклих неколико година донијели су све неопходне прописе, чиме је показан висок ниво свијести и одговорности о овом питању“, рекао је Ђокић новинарима у Бањалуци, гд‌је је учествовао на конференцији „Климатска транзиција и промјене глобалног економског модела“.

Ђокић је навео да се Српска као чланица Секретаријата Енергетске заједнице мора прилагођавати захтјевима који проистичу из бројних дискусија конференција и закључака донесенинм о климатским промјенама, као и преузетих обавеза на основу директива ЕУ.

Он је указао да су климатске промјене у свијету настале као посљедица људског д‌јеловања, настојања да се убрзаним технолошким развојем свијета природа потчини потребама човјека.

„Природа је одговорила на те притиске на свој начин и видимо врло бурне природне појаве које стварају огромне проблеме и д‌јелују разорно у појединим дијеловима свијета и проузрокују посљедице чије је санирање скупо“, истакао је Ђокић.

Он очекује да ће европске институције бити спремне да издвоје далеко више средстава као подршку овим процесима, јер су развијене државе јако користиле природу како би имале високу стопу раста и развоја.

Министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске Бојан Випотник рекао је да је важно да се чује став струке и реалног сектора о томе на који начин да се обезбиједи одржив развој и смањи утицај климатских промјена, односно негативних ефеката које оне изазивају.

„Увјерен сам да ћемо на крају данашње конференције добити квалитетне закључке како да наставимо даље у том правцу“, истакао је Випотник.

Он је рекао да је пред БиХ и Републиком Српском изазован период, јер би ЕУ требало да почне са примјеном модалитета прекограничног усклађивања угљеника од 1. јануара 2026. године.

„Потребно је заједничко д‌јеловање јавне управе и реалног сектора у овом правцу, јер постоји могућност да ће примјена овог модалитета, који ће се односити на робу произведену ван ЕУ, утицати на производе које ми извозимо да постану неконкурентни“, појаснио је Випотник.

Он је навео да је еквивалент овом моделу, напримјер, примјена модалитета унутар БиХ у смислу евенуално додатних такси на емисију карбон-диоксида, која би се примјењивала и наплаћивала примјеном система „загађивач плаћа“, истичући да би се у овај проблем требало да укључе сектори енергетике и индустрије у Републици Српској.

Предсједник Подручне привредне коморе Бањалука Горан Рачић рекао је да се одређене обавезе које су БиХ и Република Српска преузели потписивањем уговора са Енергетском заједницом односе на привреду Републике Српске у смислу прилагођавања одређеним стандардима и обавезама.

„Уколико не будемо спремни, благовремено информисани и едуковани о овим промјенама наша привреда би могла да има одређене проблеме, прије свега због смањења конкурентности с обзиром да ће одређени захтјеви проузроковати додатне трошкове“, истакао је Рачић.

Он је додао да је важно да се са овом информацијом у што краћем року дође до свих привредних друштава, поготово до извозника, јер велике мултинационалне компаније данас имају посебне секторе који се баве прилагођавањем промјена у енергетском смислу.
Подручна привредна комора Бањалуке је организатор конференције, којој присуствују предсједник Привредне коморе Републике Српске Перо Ћорић, представници предузећа из реалног сектора, те бројни привредници.

ИЗВОР: СРНА