Између глобалних притисака и локалних изазова, привреда Републике Српске тражи свој пут развоја уз све израженију потребу за прилагођавањем, али и јасне сигнале да потенцијал постоји.

О томе колико су ови проблеми озбиљни, колико је домаћа економија осјетљива на глобалне поремећаје и гдје се крију њени највећи потенцијали, разговарали смо са Станиславом Чађом, предсједником Подручне привредне коморе Бањалука.

„Наша економија јесте мала, али њен највећи капитал су људи и способност да се прилагоди“, каже Чађо у интервјуу за портал Businessrpska.com.

У разговору за наш портал Чађо говори о томе како глобална дешавања утичу на домаће компаније, зашто су поједини сектори под посебним притиском, али и гдје види простор за напредак.

Посебно наглашава улогу Привредне коморе као партнера привреди кроз едукацију, повезивање и конкретне пројекте, истичући да је за озбиљнији искорак кључна већа активност самих привредника и снажнија сарадња са институцијама.

У посљедње вријеме много се говори о изазовима у привреди, од проблема у појединим секторима попут транспорта, па до раста цијене енергената на свјетском тржишту. Протести превозника поново су отворили питање положаја транспортног сектора и услова у којима послују. Како Ви гледате на њихове захтјеве и колико су проблеми тог сектора озбиљни за привреду Републике Српске?

ЧАЂО: У посљедње вријеме свједочимо сложеним глобалним кретањима која се неминовно рефлектују и на домаћу привреду. Енергетска криза, поремећаји на тржишту и бројни изазови са којима се суочавају поједини сектори додатно оптерећују ионако осјетљив економски амбијент. У таквим околностима сваки проблем, укључујући и онај који се односи на транспортни сектор добија посебну тежину. Чак и најмањи проблем морамо схватити крајње озбиљно.

Проблеми са којима се суочавају превозници не погађају само нашу економију већ и економије држава на простору Балкана. Међутим, с обзиром на структуру и величину наше привреде посљедице глобалних поремећаја код нас су често израженије и снажније. Транспорт је изузетно важна карика у функционисању укупне економије, па сваки поремећај у том сектору директно утиче на пословање других дјелатности.

Оно што ме радује јесте чињеница да су институције Републике Српске препознале озбиљност овог проблема и да постоји спремност да се траже рјешења. У том процесу активно учествује и Подручна привредна комора Бањалука која улаже значајне напоре да  укаже на размјере проблема и допринесе проналажењу рјешења која би релаксирала тренутну ситуацију. У овом тренутку тешко је говорити о коначном епилогу. Модел рјешења треба тражити у потпунијој и отворенијој сарадњи институција и превозника свих земаља са простора Балкана које овај проблем угрожава, а не у појединачним наступима земаља, јер то умањује значај проблема и шансе пред бриселском администрацијом.

Истовремено свједочимо и расту цијена нафте на свјетском тржишту усљед нових геополитичких тензија. Колико глобална дешавања могу утицати на трошкове пословања домаћих компанија? Колико је привреда Републике Српске данас уопште осјетљива на овакве глобалне поремећаје?

ЧАЂО: Драматично могу утицати, ту нема никакве дилеме. Већ сад видимо да се поједини сектори, па и категорија коју смо споменули у претходном питању, суочавају са повећањем трошкова, при чему су многе фирме везане постојећим уговорима, што додатно отежава прилагођавање новонасталим околностима. У таквим ситуацијама, нажалост, терет поскупљена углавном се пребацује на најслабије карике у ланцу.

Тренутне околности нису охрабрујуће. Ипак, важно је нагласити да Подручна привредна комора Бањалука континуирано указује на потенцијалне проблеме и стоји на располагању привредницима као подршка у проналажењу рјешења. Отворени смо за њихове приједлоге, иницијативе и идеје, али и сами активно радимо на могућим мјерама.

Кључно је да само заједничким приступом можемо отклањати препреке, било да је ријеч о измјенама законских рјешења, правилника или других услова пословања. Привредни субјекти морају бити активни, тренутне околности не остављају простор за пасивност.

Да ли привредници у Републици Српској тренутно више брину због глобалних економских кретања или због локалних изазова попут трошкова пословања, радне снаге и административних процедура?

ЧАЂО: Привредници у Републици Српској данас су суочени и са глобалним економским кретањима, и са локалним изазовима, али је важно разумјети шири контекст у којем функционишу. Наше друштво није богато и нема капацитет да у сваком тренутку пружи снажну финансијску или материјалну подршку, због чега је кључно реално сагледати амбијент у којем дјелујемо.

Потребно је да будемо објективни и да у постојећим оквирима тражимо ефикасније начине кориштења расположивих средстава, када је ријеч о подстицајима и другим видовима подршке. У појединим областима та средства су већ дала добре резултате, а сада је потребно размотрити да ли се њиховом прерасподјелом може додатно помоћи секторима који су тренутно најугроженији.

При томе, фокус мора бити на интересу привреде, јер интерес привредника треба да буде и интерес државе. Управо кроз такав приступ, гдје држава активно води и усмјерава развојне процесе, могуће је очекивати и конкретне, позитивне резултате у наредном периоду.

На чело Подручне привредне коморе Бањалука дошли сте средином прошле године. Како оцјењујете тренутно стање у привреди, који сектори показују највише потенцијала, а који су суочени са највећим изазовима?

ЧАЂО: Реално гледано, ми смо мала економија. Око 12.450 активних предузећа, што јасно показује да не можемо говорити о снажној економији. Ипак, таква каква јесте, она има свој потенцијал. Њен највећи капитал су људи. Кроз раније кризе, попут оне из 2008. године илли периода пандемије, управо се показало да су знање, прилагодљивост и сналажљивост људи кључни фактор који даје виталност предузећима. И данас многа предузећа проналазе начине да се развијају и иду у добром правцу.

Подручна привредна комора Бањалука кроз различите програме улаже значајне напоре како би привредницима приближила нове правце развоја, али и указала на ограњичења и изазове који долазе. Организујемо бројне обуке, семинаре и јавне дебате, не само о актуелним темама, већ и о ономе што нас очекује у наредним годинама. Примјер за то је питање CBAM-а, на које је Комора указивала и раније, а данас већ активно пружа подршку кроз едукације и савјетовања.

Фокус стављамо и на савремене токове попут примјене вјештачке интелигенције, гдје се привредницима нуде конкретне могућности за унапређење пословања. Иако постоји интерес одређеног броја предузећа, значајан дио привреде још увијек не користи доступне прилике у пуном капацитету.

Само током прошле године у Комори је организовано више од 620 догађаја, од чега је око 600 било директно усмјерено на едукацију кроз семинаре, обуке и различите видове стручног усавршавања, што су практично два догађаја дневно. Тиме је привредницима пружена континуирана подршка коју су многи препознали и искористили.

Како мотивисати привреднике да искористе могућности?

ЧАЂО: Када је ријеч о мотивацији, најлошији сценарио је да привреднике на промјене покрене невоља у којој се нађу. Права мотивација треба да долази из њихове властите визије развоја бизниса. У том процесу Комора је на располагању као партнер, од повезивања са потенцијалним партнерима и тржиштима, до пружања конкретне подршке кроз едукацију и развој пословних идеја.

Чини се да недостатак радне снаге представља проблем привреди годинама уназад. На који начин ублажити тај проблем?

ЧАЂО: То питање мучи све. Наше друштво се суочава са идентичним проблемима које имају и најразвијеније земље у  свијету. Са негативном стопом прираста популације ми имамо проблем плус што смо на овом простору изложени Европи коју једнако тако мучи тај исти проблем и они креирају различите моделе који ће  мотивисати људе да одлазе да раде код њих. Ми на том европском путу морамо пристати на све што они пожеле. У томе што пожеле најчешће се налази „квака“ која нас спречава да задржимо и онај дио радне популације код  себе. Људи привучени већим примањима напуштају овај простор, многи нерадо. Будућност ће од нас захтијевати изналажење модела како то да ријешимо. На примјер сада је јако тешко наћи возача, радника у грађевинарству. Питање је како ријешити тај проблем.

Колико домаће компаније успијевају пратити трендове дигитализације, аутоматизације и зелене транзиције који су све присутнији у европској економији? Колико су спремни за пословање на тржишту Европске уније и шта им је највећа препрека?

ЧАЂО: Када је ријеч о праћењу трендова попут зелене транзиције, посебно у контексту CBAM-а, овдје се више не поставља питање спремности, домаће компаније једноставно немају избора. Уколико желе пословати на тржишту Европске уније, мораће се прилагодити правилима која важе на том тржишту. Европска унија неће мијењати своје прописе због појединачних економија, а иза тих политика стоје озбиљни стратешки разлози. У том процесу, наше компаније се налазе у захтјевној позицији и морају бити спремне на изазове које зелена транзиција носи.

Привредна комора у том смислу шаље јасну поруку, постоји знање, искуство и спремност да се привредницима пружи пуна подршка. Међутим, јасно је да тај процес неће бити ни једноставан ни брз.

Када је ријеч о дигитализацији, ту је ситуација још јаснија. Живимо у 21. вијеку и то је правац који одређују најразвијеније економије и најмоћније државе и компаније свијета. Дигитализација је постала својеврсни аутопут којим свако предузеће мора пронаћи свој правац. Она доноси већу информисаност, ефикаснију организацију, приступ тржиштима и равноправније учешће у глобалној конкуренцији. Данас економија функционише истовремено у реалном и виртуелном простору, и компаније морају бити присутне у оба.

Привредна комора улаже значајне напоре да пословној заједници приближи значај и конкретне користи дигитализације, али и да подстакне институције на развој потребне инфраструктуре. То је кључно питање, омогућити лакши приступ информацијама, смањити административна оптерећења и убрзати процесе.

Посебан фокус стављен је и на вјештачку интелигенцију. Већ се реализују одређени пројекти, а у припреми су и нови, усмјерени посебно ка малим и средњим предузећима, која често немају сопствене капацитете за овакве искораке. Циљ је јасан, унаприједити пословање и повећати профитабилност кроз примјену савремених технологија. Велике компаније то већ препознају и имплементирају, док је мањим потребна додатна подршка.

Генерално посматрано, постоји свијест и спремност дијела привреде да иде у корак са савременим трендовима, али кључни изазови остају брзина прилагођавања, недостатак ресурса и потреба за континуираном едукацијом. Управо ту Привредна комора види своју улогу као партнер који ће помоћи да тај процес буде што ефикаснији и доступнији свима.

Који су приоритети Подручне привредне коморе Бањалука у наредном периоду? Постоје ли конкретни пројекти или иницијативе које би могле додатно ојачати привреду бањалучке регије?

ЧАЂО: Један од кључних приоритета Подручне привредне коморе Бањалука у наредном периоду јесте јачање везе између привреде и локалних заједница. На том плану већ дуже вријеме се интензивно ради кроз БФЦ пројекте и увођење БФЦ цертификата, који имају за циљ да оспособе локалне управе да боље разумију потребе привреде и да унутар својих структура развију капацитете за ефикаснију подршку пословној заједници.

Истовремено, ови пројекти подразумијевају и активније укључивање привредника у процесе доношења одлука на локалном нивоу, од израде регулационих планова до других развојних пројеката. До сада је овај модел имплементиран у 12 општина, при чему се поједине локалне заједнице већ издвајају по својој ефикасности, а конкретни резултати су видљиви. Показало се да квалитетна сарадња између локалне власти и привреде даје мултиплициране ефекте.

Управо због тога, један од главних циљева у наредном периоду јесте ширење овог концепта и на друге општине, како би што већи број локалних заједница био укључен у овај систем унапређења пословног амбијента.

Поред тога, у плану је реализација и низа других пројеката који ће бити усмјерени на јачање конкурентности привреде, унапређење пословног окружења и додатну подршку привредницима у суочавању са савременим изазовима.

(Новинар: Алдијана Мирковић)