“Како би се унаприједио пословни амбијент потребно је убрзати активности везане за дуално образовање и прилагодити наш образовни систем интересима привреде. Имамо дефицит у радној снази у готово свим гранама осим у јавном сектору”, рекао је Горан Рачић, предсједник Подручне привредне коморе Бањалука.
Ова институција, која је једна од водећих на пољу заступања интереса привреде, промовисања и повезивања привреде, пословног образовања и информисања, из године у годину пружа подршку привредницима по питању извоза, уговарања, преговарања са иностраних партнерима, те проналажењу нових партнера.
Крајем 2022. године прославили су јубилеј, 120 година постојања и рада, а Рачић је у интервјуу за портал Banjaluka.net говорио о најзначајнијим активностима у протеклој години, пословном амбијенту у Републици Српској, као и циљевима за наредни период.
На почетку смо 2023. године, можете ли нам рећи које су најзначајније активности Подручне привредне коморе Бањалука реализоване у протеклој години?
РАЧИЋ: Подручна привредна комора Бањалука је цијелу 2022. годину радила у складу са усвојеним програмом рада од стране Скупштине Привредне коморе. Ту су најзначајније активности у погледу заступања интереса привреде кроз сталне контакте и састанке са Владом Републике Српске. На крају године предали смо захтјеве Привредне коморе везано за програм економских реформи гдје смо набројали све активности и мјере које је потребно предузети и измијенити у пословном амбијенту како би га унаприједили.
Тражили смо растерећење привреде од фискалних и парафискалних намета, реструктуирање јавног сектора, а оно што је такође значајно је да се убрзају активности везане за дуално образовање и прилагођавање нашег образовног система интересима привреде.
Оно што је представљало проблем привреди у прошлој години, а очекујемо то и у наредном периоду је питање радне снаге. Имамо дефицит у радној снази у готово свим гранама осим у јавном сектору.
Такође смо одржавали сталне контакте са нашим чланицама којима смо покушали ријешити проблеме везано за одређене посљедице које су настале усљед руске кризе, кроз покидане ланце снабдијевања, отежану комуникацију. Пружали смо подршку нашим привредницима по питању извоза, уговарања, преговарања са иностраним партнерима, проналажење нових партнера. Све су то активности које су биле значајне за прошлу годину, а које планирамо проводити и у овој пословној години, можда само са већим интензитетом.
Крајем прошле године Подручна привредна комора Бањалука прославила је 120 година постојања и рада. Како сте обиљежили овај значајан јубилеј?
РАЧИЋ: Јубилеј смо обиљежили свечано. Већ почетком децембра организовали смо пријем бивших радника. Након тога смо настојали да окупимо привреднике, организовали смо и округли сто гдје смо говорили о Комори у дигиталном добу. Други дан смо организовали Фестивал домаћих вина, ракије и хране, који је добио веома позитивне критике и импресије свих учесника и посјетилаца. Обиљежавање 120 година Подручне привредне коморе Бањалука смо заокружили свечаном академијом гдје смо позвали све наше чланице, органе, представнике локалних заједница, Владу Српске. Додијелили смо награде и признања најуспјешнијим компанијама које су у протеклом периоду обиљежиле рад Коморе и које су допринијеле развоју друштвене заједнице.
Комора је увијек била кључно мјесто окупљања привредника. Колико привредних субјеката окупљате и колики је значај Коморе у развоју привреде?
РАЧИЋ: Ми смо највећа комора у коморском систему Републике Српске која покрива око 60 одсто укупне економије Српске. Покривамо 21 јединицу локалне заједнице, 18 општина и три града. Ту егзистира око 5.900 привредних друштава које су наше чланице и то су привредна друштва која чине око 60% укупних прихода Републике Српске. Око 14.5 милијарди КМ су приходи које остварују та привредна друштва. Они запошљавају око 150.000 радника и остварују извоз близу три милијарде КМ. Ми смо једина овлаштена институција која заступа опште интересе комплетне привреде.
Како оцјењујете стање привреде на подручју бањалучке регије тренутно, какав је пословни амбијент? Шта највише оптерећује домаћу привреду у економском смислу?
РАЧИЋ: Привредни амбијент који осликава нашу регију у укупном смислу је одраз укупног привредног амбијента у Републици Српској и БиХ. Он је суочен са одређеним проблемима, као што су проблеми са радном снагом, велики одливи становништва у посљедњих неколико година. Охрабрује нас то што тренутно има назнака да се један дио људи враћа из иностранства. С друге стране имамо проблем инфлације, раст цијена сировина, репроматеријала. У току прошле године било је проблема и са снабдјевањем везано за одређене репроматеријале, јер су били покидани ланци снабдјевања због украјинске кризе и оно што је кључно у овом моменту је та неизвјесност. Много тога зависи од ситуације у ЕУ. Готово 70 одсто извоза реализујемо на простору ЕУ, 50 посто увоза репроматеријала и сировина је из ЕУ. Дакле, ЕУ нам је најзначајнији спољнотрговински партнер у том глобалном смислу и уколико тамо дође до одређених проблема и криза то се у великој мјери одражава на наше тржиште. Немамо назнака да ће се криза у Украјини окончати у току ове године, тако да нам то ствара одређену дозу неизвјесности.
Одлука о забрани извоза пелета била је на снази до 31. јануара. Да ли је домаће тржиште снабдјевено и у каквој су ситуацији тренутно произвођачи, да ли је угрожен њихов рад?
РАЧИЋ: Наше тржиште је у посљедњих неколико година имало велики раст потрошње пелета, са неких 30.000 тона колика је била потрошња прије 10 година дошли у ситуацију да је у овој години домаћа потрошња пелета износила 100.000 тона. Све институције су промовисале пелет као енергент будућности. С друге стране то је домаћи енергент, а такође имамо и домаће фирме које се баве прозиводњом котлова на пелет, као и фирме које раде инсталацију котлова. Прошле године је дошло до великих скокова цијена, тако да је извозна цијена у првих шест мјесеци била 409КМ по тони, да би на домаћем тржишту те цијене биле много веће и кретале се између 700 и 800 КМ. У таквим околностима Савјет министара је донио одлуку да се забрани извоз пелета, брикета, огревног дрвета и извоз трупаца. Сличне одлуке су донијеле и владе у Србији и Црној Гори, с тим да су тамо донијели одлуку о ограничавању цијена. Ми смо одмах по доношењу те одлуке разговарали са произвођачима огревног дрвета и пелета. Тражили смо рјешења и ишли смо са приједлозима за које смо сматрали да ће допринијети да се снабдије домаће тржиште, да се те аномалије које је проузроковала криза неутралишу, те да се омогући извоз како би наши произвођачи осјетили бенефите које висока цијена на западноевропском тржишту њима требала да омогући. Сада је извоз пелета слободан, међутим ситуација на западноевропском тржишту је таква да је цијена пала, тржиште углавном снабдјевено, тако да произвођачи неће моћи остварити извоз какав су планирали и ефекте које су очекивали. Нама у наредном периоду предстоји да и даље остварујемо контакте и дијалог са прозивођачима. Ситуација за идућу пословну годину је доста неизвјесна. Велики број грађана покушава да се пребаци са пелета на неки други енергент и све оно што смо годинама градили доведено је у питање.
Колико инострани инвеститори улажу на подручју Републике Српске и колико је битна сарадња са земљама региона и свијета када је у питању повезивање привредника и привлачење инвестиција? Колико се ради на промоцији потенцијала Републике Српске и бањалучке регије у земљи и иностранству?
РАЧИЋ: Ми константно представљамо и промовишемо наше потенцијале у иностранству. Не можемо се похвалити страним инвестицијама поготово у задњих неколико година. Највеће инвестиције су углавном биле проширење постојећих капацитета, од постојећих инвеститора. Политичке околности које су код нас присутне су на неки начин биле брана за већи прилив страних инвестиција. Нама остаје да и даље настојимо наше потенцијале представити у што бољем свјетлу и надамо се да ће се у наредном периоду дијаспора одлучити да више инвестира у Републици Српској. Доста смо уложили у рад са дијаспором. Имамо позитивне примјере улагања швајцарске дијаспоре у неке локалне заједнице у Семберији, Лопарама и Бијељини и мислим да је то добра пракса да наши људи који раде у иностранству значајније улажу у Српску.
Који су циљеви за наредни период?
РАЧИЋ: Наши циљеви су дефинисани програмом који ће ових дана бити пред Скупштином Коморе. Односе се и даље у правцу заступања интереса привреде, дуалном образовању, дигитализацији, представљању наших потенцијала у земљи и иностранству. Стало нам је да нове технологије представимо нашим привредницима кроз разне врсте едукација, семинара и округлих столова које треба да организујемо. Драго нам је што је БиХ прошле године добила кандидатски статус. Мислим да смо и ми допринијели томе својим лобирањем.
Жеља нам је да наставимо сарадњу са новим Савјетом министара и да у току ове године дођемо до оних пријеко потребних измјена и допуна одређених законских рјешења које су на нивоу БиХ у протеклом периоду биле на неки начин зацементиране.
“Јахорина економски форум” биће одржан у априлу ове године. Да ли ће као и претходних година окупити велики број домаћих и регионалних стручњака, менаџера, политичара, привредника…? Колико панела је предвиђено, које су теме, предавачи ове године?
РАЧИЋ: Ми смо у децембру кренули са приремамама за организацију 6. Јахорина економског форума који ће бити одржан у истом термину као и прошле године, 26. и 27. априла. Ове године ће тема форума бити Регионалне интеграције и БиХ, Берлински процес и/или Отворени Балкан.
Сматрамо да је БиХ неоправдано изван одређених регионалних иницијатива као што је Отворени Балкан. Регионалне иницијативе за којима у БиХ постоји сагласност као што је Берлински процес се јако споро одвијају и са тог аспекта требамо тражити да се тај процес убрза. Желимо да са новим представницима власти у БиХ и Републици Српској покренемо та питања.
План нам је да позовемо све регионалне владе, њихове представнике, да од њих добијемо квалитетне расправе и дијалог на ту тему, а исто тако за очекивати је да ове године имамо далеко већи број учесника него што је то било ранијих година.
Имаћемо нове теме као што су креативне индустрије и успјешне жене из региона, теме које се тичу енергетике, али са мало другачијим критичким освртом на енергетске проблеме у ЕУ и одређене стратегије које намеће Европска енергетска заједница, да ли смо на добром путу или смо довели поједине државе по питању енергетске безбједности у кризу и неизвијесност. Имамо интереса да се бавимо регионалним спортским иницијативама, јер је спорт нешто што нас спаја. Намјера нам је да видимо докле смо стигли са регионалним спортским интеграцијама и да ли се ту може нешто унаприједити. Ту су и теме у области туризма, питање регионалне борбе против корупције, дигитализација у области производње хране, гдје ћемо имати велику подршку Минстарства пољопривреде Србије и Владе Војводине. Окупићемо најпозваније регионалне лидере у производњи хране, разговараћемо и са регионалним страним инвеститорима.
Планирали смо да имамо једну тему која се тиче инфлације, како се изборити са инфлацијом у предстојећем добу, гдје смо планирали да позовемо све регионалне министре финансија, да видимо како се земље у региону боре са инфлацијом и како оне реализују своје мјере економске политике и како одржавају финансијску и монетарну стабилност. План је да централни панел буде Берлински процес и/или Отворени Балкан гдје би регионални лидери разговарали на ту тему.
Шта очекујете од овогодишњег “Јахорина економског форума”? Форуми попут овог су дефинитивно одлична прилика да се склопе одређени договори, послови између домаћих и привредника из региона.
РАЧИЋ: На свим форумима су поред самих панела јако битни састанци који се проводе на маргинама. Ми смо и прошле године имали велики број успјешних састанака који су се у оквиру форума реализовали, тако да очекујемо и ове године значајне пословне сусрете у оквиру самог форума, кроз дијалоге између учесника, тако да ће то сигурно бити и ове године један веома успјешан форум који ће бити адекватно попраћен од медијских кућа који су наши покровитељи.