Неопходно је донијети закон о лобирању, али и да се јавности приближи какве све повластице од тога може имати Српска, истакнуто је на почетку округлог стола на тему “Лобирање, изазови и перспективе” који је се одржава у организацији Подручне привредне коморе Бањалука и „BLC Banjaluka College“.

Учесници скупа става су да, уколико тежимо европским интеграцијама, морамо прихватити нова начела, процедуре и правила понашања.

Предсједник Подручне привредне коморе Бањалука Горан Рачић рекао је да су они још 2011. године кроз пројекат “Нет” који је финансиран из европских приступних средстава заједно са коморама из БиХ и ЕУ као закључак према Влади Српске упутили иницијативу да се донесе законска регулатива која би регулисала област лобирања.

– Област лобирања у ЕУ је већ дужи низ година регулисана и постоји више од 15.000 лобиста у Бриселу и који обављају  ову функцију. Још 2013. године у Влади Српске покренута је била иницијатива да се донесе закон о лобирању дошли смо до нацрта, али је било подијељено мишљење јавности, па је нацрт закона из процедуре повучен – рекао је Рачић.

Према његовим ријечима, данас долазимо у ситуацију да нам је неопходан закон о лобирању који би уредио ту област.

– Окупили смо представнике извршне власти, академске заједнице и  привреде и хоћемо да  дођемо до конкретних рјешења да ли нам је потребан или не, те да ли ћемо поново подлећи под притиском јавности, која не зна одређене појединости или законски уредити ову област – рекао је Рачић те додао је да ће се кроз округле столове приближити ова тематика јавности и у осталим градовима Српске.

Министар финансија у Влади Српске Зора Видовић казала је да је лобирање стара професија још од римског доба, а сада је то у Европи легалан и легитиман процес а БиХ  која има амбицију да буде члан ЕУ требала би ову област законски регулише.

– У легалним токовима ову област требамо уредити не само због ЕУ, него због себе, зато што лобирање има јако велике бенефите у свим области до  привреде до друштвених. Потребно је да се донесе закон да се та област уреди, а он се сам по себи неће ријешити. Прије тог закона или у току саме израде велики је посао на људима од струке да приближе грађанима шта је лобирање. Сада је перцепција код људи да је то корупција а у суштини треба да спријечи корупцију – рекла је Видовићева, те додала да је потребно што више да се скрене јавности пажња шта је заиста лобирање.

Министар за европске интеграције и међунардону сарадњу РС Златан Клокић додао  је да лобирање може имати значај утицај не само на друштвено – политичке активности већ и на привреду и привлачење страних инвестиција.

– Ову област потребно је уредити у Српској. Када говоримо о лобирању лобистичких кућа које Српска „има“ у иностранству, конкретно у САД-у, то су адвокатске куће које служе за заштиту интереса Републике Српске у смислу поштовања међународног права и да уговори које има Српска са њима налазе се у Јавном регистру Министарства финансија САД и доступни су свима – рекао је Клокић.