Шта ако оно што данас сматрамо отпадом заправо може постати нова сировина?

Сваке године огромне количине хране и нуспроизвода из прехрамбене индустрије завршавају као отпад. Истовремено, компаније траже нове, квалитетне и одрживије сировине за своје производе.

Ту настаје занимљива стартап прилика: како нешто што данас одбацујемо претворити у ресурс за нови производ?

Одговор на ово питање дио је много шире приче – приче о биоекономији.

Биоекономија: када биолошки ресурс постаје нова вриједност

Европска унија биоекономију дефинише као активности које користе биолошке ресурсе, услуге екосистема, науку и технологије како би стварале одржива рјешења и нову додану вриједност.

На први поглед, биоекономија може звучати као тема резервисана за биотехнологију, пољопривреду или научне лабораторије. Али њена логика је много шира.

Једно од важних питања биоекономије јесте: како из постојећих биолошких ресурса створити већу вриједност, уз мање отпада и ефикасније кориштење ресурса?

Ту се прича о биоекономији природно повезује са отпадом и нуспроизводима из прехрамбене индустрије.

Кошпица, љуска, талог кафе или други нуспроизвод нису нужно крај једног процеса. Они могу бити почетак другог. Уз технологију, науку и добар пословни модел, оно што је за једну компанију отпад може постати сировина за потпуно нови производ.

Управо на тој тачки настаје простор за стартап.

Циркуларна економија на дјелу

Циркуларна економија ову идеју преноси у праксу: умјесто модела „произведи, искористи, баци“, циљ је ресурсе задржати у употреби што дуже и пронаћи нову вриједност у материјалима који би иначе завршили као отпад.

У пољопривредно-прехрамбеном сектору могућности су бројне:

• љуске и кошпице воћа могу постати уља, био-хемикалије или састојци за нове производе;
• талог од кафе може се претворити у вриједне екстракте, уља и друге материјале;
• органски нуспроизводи могу се трансформисати у нове материјале, козметику или обновљиву енергију.

Ово нису само рјешења за смањење отпада. За стартапе, она представљају прилику за развој нових производа, технологија и пословних модела.

Када нуспроизвод постане бизнис

Како то изгледа у пракси?

Два европска стартапа показују како се принципи биоекономије и циркуларности могу претворити у стваран производ и пословни модел.

Kern Tec– Откључавање вриједности из кошпица воћа

Милиони тона кошпица од кајсија, шљива и трешања сваке године се одбацују након прераде воћа. Аустријски стартуп Керн Тец, побједник ЕИТ Food РисингФоодСтарс програма, развио је технологију која прерађује ове кошпице, уклања цијаногене токсине и из њих издваја јестива уља, напитке као алтернативе млијеку и састојке за прехрамбену и козметичку индустрију.

Оно што је некада представљало нуспроизвод прераде воћа тако постаје нова сировина.

Kern Tec показује како биоекономија може истовремено одговорити на еколошки изазов и отворити простор за стварање нових производа и извора прихода.

Woodly – Када дрво постане алтернатива фосилној пластици
Пластика је деценијама незамјењив дио прехрамбене индустрије, посебно када је ријеч о амбалажи. Али шта ако дио фосилних сировина од којих се пластика производи можемо замијенити биолошким ресурсима?

Woodly је финско-британска компанија која је развила патентирани биопластични материјал направљен од ФСЦ-цертификоване дрвне целулозе. Материјал је развијен тако да по својим карактеристикама може функционисати слично традиционалној пластици и користити се за производњу различитих врста амбалаже, укључујући фолије, врећице и чврсту амбалажу.

Посебно је занимљива његова примјена у прехрамбеној индустрији. Woodly razvija материјале за амбалажу свјеже хране који могу помоћи да производи дуже остану свјежи и на тај начин допринесу смањењу отпада од хране. Истовремено, материјал је дизајниран тако да се може користити на постојећој опреми за прераду пластике и механички рециклирати.

Woodly тако показује још једну страну биоекономије: биолошки ресурс не мора бити само храна или пољопривредни нуспроизвод. Може постати основа за развој потпуно нових материјала који замјењују фосилне сировине и истовремено рјешавају конкретан проблем у прехрамбеној индустрији.

И овдје је принцип сличан: наука и технологија омогућавају да биолошки ресурс добије нову примјену, а иновација га претвара у производ са тржишном вриједношћу.

Не мораш бити стручњак за биоекономију да би направио стартуп

Можда ти сада кроз главу пролази: „Звучи занимљиво, али ја нисам биолог, агроном или стручњак за прехрамбену индустрију.“

И не мораш бити.

За развој нових рјешења у биоекономији потребни су људи различитих знања и искустава.

Програмери могу развити дигитална рјешења која повезују произвођаче и кориснике нуспроизвода. Инжењери могу осмислити нове технологије и процесе прераде. Биолози и хемичари могу истражити нове начине кориштења материјала. Дизајнери могу развити нове производе и амбалажу. Људи који разумију продају, маркетинг и тржиште могу пронаћи купце и изградити одржив пословни модел.

Некада најбоља идеја настане управо када неко изван традиционалне индустрије погледа постојећи проблем из потпуно другог угла.

Од проблема до бизниса

Добра стартап идеја није само она која смањује количину отпада. Она проналази начин да постојећи проблем повеже са стварном потребом корисника и тржишта.

Шта ако нуспроизвод из једног процеса може постати сировина за потпуно нови производ?

Шта ако компанија која данас плаћа збрињавање отпада сутра може од њега добити нову вриједност?

Шта ако технологија може повезати компанију која има одређени нуспроизвод са компанијом којој је управо тај материјал потребан?

Управо таква питања могу бити почетак стартап идеје.

Кроз Agri-Food &Bioeconomy Startup Challenge, млади иноватори имају прилику да своје идеје развијају уз менторску подршку – од разраде концепта и пословног модела, преко валидације идеје, до рада са искусним менторима и експертима.

Не мораш већ имати готов производ. Не мораш бити експерт за све.

Важно је да препознаш стваран проблем, размислиш како би се могао ријешити на другачији начин и будеш спреман да своју идеју тестираш.

Почни од ресурса који други још виде као отпад

Биоекономија не почиње увијек у лабораторији.

Понекад почиње једноставним питањем: Шта данас бацамо, а шта бисмо од тога могли направити?

Можда ће твоја идеја дати нови живот нуспроизводима из прехрамбене индустрије. Можда ће од њих настати нови састојак, материјал, амбалажа или енергент. Можда ћеш развити технологију која омогућава њихову прераду. А можда ћеш осмислити дигитално рјешење које повезује оне који имају неискориштене биолошке ресурсе са онима којима су потребни.

Не мораш одмах имати одговор на све.

Довољно је да препознаш ресурс тамо гдје га други још виде као отпад.

 

Имаш идеју како биолошки ресурс, нуспроизвод или отпад може добити нову вриједност?

Пријави се на Agri-Food & Bioeconomy Startup Challenge и направи први корак од проблема до бизниса.