Ко ће вас заштитити или вам помоћи ако само једна негативна кампања покренута без аргумената и доказа дословно може да уништи компанију, банку, осигуравајуће друштво. То је опасан тренд и питање с којим нам привредници све чешће долазе, каже Горан Рачић, предсједник Подручне привредне коморе Бањалука.
Колико год би се могли похвалити неким позитивним помацима, изнутра нас "једе" чињеница да су криминализација привредног амбијента и све чешћи политички обрачуни преко леђа привредника постали дио фолклора због којег нас напуштају и стручњаци у које је држава уложила стотине хиљада марака. Рачић упозорава да су због таквог амбијента и послодавци Српске дигли глас, јер је једна од кључних ствари у пословању повјерење и углед који се стичу годинама, а дошли смо до тога да се све може урушити преко ноћи.
Шта вам кажу привредници који се жале да су "на мети" политике?
Неки кажу - најрадије бих да могу све затворио и отишао на неко друго тржиште, јер сам све чешће изложен критикама које не заслужујем, али имам обавезе и према добављачима, банкама. Не можете ви у негативној кампањи изоловати само једну фирму, јер свака од њих има на десетине или стотине добаваљача и партнера и дужничко-повјерилачке односе, чиме и њих доводите у лошу позицију и тјерате их, ни криве ни дужне, да се осјећају угрожено и несигурно. Чињеница је да нам људи у посљедње вријеме управо из тих разлога долазе забринути и уплашени не само за себе и своју егзистенцију, већ прије свега због обавеза које имају према запосленима, а који су, такође, на тај начин угрожени.
"Жале" ли вам се на то и потенцијални инвеститори?
Апсолутно. Имали смо на десетине случајева да су обављени конкретни разговори с неким компанијама и малтене завршени, али су њихове амбасаде реаговале и нису им дале зелено свјетло или су се појавили лоши политички трендови због којих су обуставили одлуке о улагању. Недавно смо имали разговоре с једном аустријском фирмом која је хтјела да своје погоне пресели из Румуније у Српску, али и даље одуговлаче. Пуна су нам уста привредног амбијента и страних улагања, а радимо супротно. Умјесто да стимулишемо, шаљемо лошу поруку свима, јер свакодневним помињањем одређених фирми у јавном простору без доказа или без покретања одговарајућих процедура, доводи до непоправљиве штете по њихов имиџ и пословање, а самим тим и по читав привредни ланац који сам поменуо.
Шта је рјешење за такву ситуацију?
Мислим да је оно врло једноставно - ако било ко од политичара има одређена сазнања да неко од привредника ради мимо закона или да је злоупотријебио законске прописе, нека се обрати тужилаштву, па да се све то лијепо провјери, прије него што се покрене медијска кампања. Нажалост, ти, обрнути кораци све су видљивији и кад су у питању јавне набавке - имате расписане јавне позиве, пријаве се компаније које су релевантне за одређени посао, а онда се медији и јавност тиме баве, не сачекавши да виде да ли је у вези с конкретним послом надлежним органима пријављена нека неправилност и, ако јесте, шта је званично утврђено.
Привредна комора је и покренула иницијативу за измјену Закона о јавним набавкама. Како је то прошло?
У сарадњи с Комором из Федерације БиХ прошле године смо покренули кампању да се тај закон мијења, ангажовали најбоље стручњаке из региона и презентовали оно до чега смо дошли на вебинару са преко 100 учесника. Тада смо добили изузетно повољне критике, али наш приједлог ипак није угледао свјетло дана, због отпора Европске комисије која је већ радила на неким измјенама и сматрала да су оне приоритет. Нажалост, и даље имамо ситуацију у којој нису задовољни ни понуђачи ни уговорни органи, а за то вријеме се у јавности ствара слика да је већина јавних набавки а приори сумњива.
Кад све то на шта сте се "пожалили" кажете неком од политичких представника, шта вам они одговоре?
Увијек истичу декларативну подршку привредницима и привредном амбијенту, али ми сваки дан имамо велики број људи који одлазе и то не само због езгистенције. Много стручњака у амбијенту у којем можете бити оптужени без доказа себе овдје више не види. Неколико озбиљних фирми из Српске које су размишљале да проширују своје пословање, значајна средства су одвојиле за нека друга тржишта, прије свега Европске уније, а један од главних аргумената су политички процеси и чињеница да су неке од тих фирми стално на удару политика. Код нас је политика и кад се пече ракија и кад се слави слава и кад је вјенчање или крштење. Морамо се вратити раду и стварању и нормалним животним темама.