Привредна комора Федерације БиХ и Подручна привредна комора Бања Лука објавиле су данас извјештаје о потребама приватног сектора у области инфраструктуре квалитета, те прецизно дефинисале све недостатке, проблеме и изазове са којим се сусреће приватни сектор у овој области. Извјештаји су израђени у склопу пројекта „Унапређења инвестиционе климе и приступа тржиштима (ICAM)“, који проводи Међународна финансијска корпорација (IFC), чланица Групације Свјетске банке, а финансира Британска амбасада у Босни и Херцеговини.
Инфраструктура квалитета је једна од најважнијих области пословног окружења и предуслов за поштену тржишну утакмицу и ефикасну заштиту потрошача. Без функционалне инфраструктуре квалитета нема слободног кретања роба. Стога је њено усклађивање дијелом првог поглавља приступних преговора са Европском унијом и представља изазов у техничком и оперативном смислу, а посебно у БиХ. Инфраструктура квалитета успоставља сет правила која владају на неком тржишту, подиже конкурентност привреде, јер испуњавањем стандарда и њиховом верификацијом отварају се прилике приступу, не само домаћој него и међународној трговини тј. извозу. Најважнији елементи инфраструктуре квалитета су технички прописи, стандарди, оцјењивање усклађености, мјеритељство, акредитација и надзор над тржиштем.
Уз подршку ICAM пројекта, привредне коморе су организовале низ фокус група и анкета на којима су привредници истакли препреке са којима се сусрећу, те понудили рјешења како их превазићи, а извјештаји који се могу пронаћи на сљедећем линку се користити као основа за дефинисање аналитичке подлоге развоја националне стратегије инфраструктуре квалитета. Код израде извјештаја посебна пажња се посветила индустријским секторима чија је конкурентност највише погођена недостатком функционалног и оперативног система инфраструктуре квалитета, те су у фокус групама највише били заступљени металопрерађивачки, дрвопрерађивачки, прехрамбени, те сектори промета нафте и нафтних деривата, хемијске индустрије, текстила, коже и обуће.
Иако су извјештаји рађени у складу са административним уређењем БиХ, примједбе привредника су углавном исте и своде се на незадовољство што се касни са развојем постојеће легислативе тј. њеним усклађивањем са ЕУ стандардима. Даље, наводи се неусаглашеност међуентитетских закона и инспекцијских органа, што представља препреку слободном пословању и отежава рад на бх. тржишту. Висина трошкова цертификације и рецертификације производа, недостатак акредитованих лабораторија и мали број метода испитивања доступних у БиХ, представљају такођер значајну баријеру бх. привредницима. С друге стране, као потешкоће наведени су и недостатак контроле и ефикасног надзора над тржиштем у смислу провјера квалитета роба из увоза, а које се стављају у промет на бх. тржишту.
У циљу превазилажења постојећих потешкоћа са којима се суочавају, привредници су као најважније издвојили усвајање стратегија инфраструктуре квалитета на бх. нивоу, те да Вијеће министара изврши усвајање свих релевантних ЕУ директива и техничких стандарда из ове области и потпише споразум о усаглашености индустријских производа. Низ других мјера и приједлога за унапређење може се пронаћи у објављеним извјештајима.