ЗА ПЕРИОД 2017.-2019.
Привредна комора РС је овe, као и претходних година, у складу са својим програмским циљевима Влади РС доставила документ под називом „Приједлог мјера пословне заједнице за документ Економска политика Републике Српске за 2017.“ са циљем креирања повољнијег пословног амбијента у Републици Српској.
Тај документ полази од анализе тренутног стања у привреди РС, коју карактерише низак ниво привредне активности, само 9.500 привредних друштава на крају 2015., БДП од 9,135 милијарди КМ, односно 6.465 КМ БДП по глави становника, неповољну структуру БДП са малим учешћем индустријске производње од 15%, а самим тиме и прерађивачке индустрије од око 9%, високим учешћем јавне управе у БДП, високу стопу незапослености, негативан спољнотрговински биланс, неликвидност, задуженост, неконкурентност, и броје друге пробелеме, и има за циљ да се кроз реализацију предложених мјера обезбједи повољнији амбијент за пословање, који би продуковао инвестиције, запошљавање и раст БДП по стопи од преко 4% што није неизводљиво, с обзиром да нам је праг привредне активности веома низак.
Мјере које смо предложили Влади РС и за које смо очекивали да се нађу у Програму економских рефорими (ПЕР) 2017.-2019. односе се на:
- Растерећење привреде кроз смањење фискалних и парафискалних оптерећења:
- Измјеном Закона о порезима и доприносима са циљем враћања на ниво прије економске кризе,
- Измјеном Закона на доходак с циљем повећања неопорезивог дијела доходка на ниво најниже плате,
- Измјеном Закона о дјечијој заштити са циљем системског рјешавања породиљског боловања,
- Доношење Закона о пореском систему којим би се укинули бројни непорески приходи који немају законско упориште, а преостали анализирали у погледу оправданости и висине,
- Мјере за смањење јавне потрошње кроз:
- Реформу јавне управе, повећањем ефикасности, економичности, смањењу трошкова и броја запослених,
- Усклађивање плата са платама у привреди, односно везати раст плата за раст показатеља у привреди,
- Реструктурирање јавних предузећа са циљем бољег управљања и ефикаснијег пословања,
- ( Мјера коју ПК већ годинама понавља у својим документима, а имам осјећај да није довољно добро схваћена, у ПЕР који данас разматрамо, се спомиње у дијелу који се односи на Повећање ефикасности јавних институција кроз израду софтвера Програма за јавне инвестиције ПИМИС), Укључивање домаћих капацитета у реализацију планираних инвестиционих активности јавног сектора, тако што би јавни сектор имао обавезу да почетком године када се усвајају годишњи планови и програми исте доставља и Влади РС и ПКРС, као би се благовременим билансирањем потреба с једне и потенцијала, с друге стране, омогућило да што више новца јавног сектора остало у привредном систему Републике Српске,
- Анализа примјене новог Закона о раду и подзаконских аката, јер је примјена истог Закона изазвала одређене неодумице. Посебно се то односи на Правилник о вођењу евиденције о присуству радника на раду који прописује веома компликован и непотребно обиман образац за вођење ове евиденције, то подразумјева да послодавци морају ангажовати једно или више лице за овај посао. Тражимо да се хитно укине овај Правилник и да се евиденција радника на раду води на начин и обрасцима како је то вођено и раније.
- Побољшање ликвидности привреде и ванбуџетских фондова доношењем сета закона којим би се ова област уредила.
- Мјере благовремене подршке и подстицаја привреди:
- Доношењем Закона о подстицајима којим би се дефинисале врсте и обим подстицаја, као и услови за добијање, ( У оквиру ове мјере потребно је напустити ранију праксу Јавних позива за запошљавање од стране Завода који су извор сталних сумњи и назадовољстава послодаваца у регуларност истих и обезбједити потпуно нови приступ давању подстицаја за запошљавање, и који би омогућио да сваки послодавац који је у току године запослио нове раднике има право на поврат дијела доприноса који је уплатио у оређеном временском периоду, нпр. три године)
- Креирање регистра подстицаја у привреди
- Унапређењем инспекцијских и правосудних органа, сузбијање сиве економије,
- Реформа образовног система са циљем задовољења потреба привреде.
Поред прописа који су надлежности Народне скупштине РС, дужи низ година постоји захтјев и потреба за измјене Закона о порезу на додату вриједност. Поред суштинских захтјева за промјену у погледу преласка на систем плаћања ПДВ-а по наплаћеној реализацији, продужење рока за плаћање, скраћивање рока за поврат ПДВ, редефинисање прекршајних одредби, ту су и захтјеви око којих би се сви требали сложити, а то је захтјев за подизање прага ПДВ-а на износ од минимално 100.000 КМ, који би убјеђењни смо довео до запошљавања неколико хиљада нових радника претежно у предузетничким дјелатностима, као и већа доступност службеника Управе за упите привредника и укидање трошкова одговара. Радује нас чињеница да ће се ове године радити на измјени Закона о порезу на додату вриједност и ми као институција, која заступа интересе привреде, спремни смо да дамо свој активни допринос.
Првобитно понуђени преднацрт Програма економских реформи РС за период 2017.-2019., није на задовољавајући начин уобзирио предложене мјере од стране Коморе. Након обављених разговара са предсједницом Владе и ресорним министрима, а посебно након појединачних разговара са министром финансија и министром индустрије, енергетике и рударства у просторијама Коморе, данашњи Приједлог Програма економски реформи РС за период 2017.-2019. је знатно проширен са траженим мјерама од стране Коморе. Сам документ се концептуално разликује од ранијих Економских политика, много је садржајнији. Већина мјера које Комора предлаже су систематске природе и за њихово провођење није довољан временски период од једне године.
Мјере које имају за циљ смањење оптерећења привреде у дијелу који се односи на смањење оптерећења рада морају временски бити усклађене са најављеним измјенама и допунама Закона о порезу на добит и Закона о порезу на доходак, како не би прво добили оптрећења, а након тога растерећења.
Без обзира на чињеницу да је највећи дио наших мјера нашао своје мјесто у ПЕР и што смо договорили мјесечне састанке са министром индустрије, енергетике и рудартсва и министром финансија, у циљу праћења и провођења утврђеног ПЕР, поучени ранијим искуством да се усвојене мјере Економске политике нису реализовале жељеном динамиком, тражимо да већ сутра формирају радни тимови у ресорним министарствима у којима би учествовали и представници Коморе, који би радили на припреми и доношењу новог Закона о дјечијој заштити, измјенама Закона о привредним друштвима као и реформи Завода за запошљавање и доношења сета оквира који би унаприједио тржиште рада.
О закону о дјечијој заштити говоримо већ неколико година и нема ни једног разлога због чега се није приступило доношењу истог. То више није само економско питање, рефундације породиљског боловања у бруто износу од стране Фонда, већ оно има далеко већи значај у погледу наталитетне политике, или питање положаја жење. Због свега тога, тражимо да се одмах започне са израдом новог Закона који би у скорије вријеме био усвојен и како не би кочили реформе у другим областима, које су условљене овим Законом.
Што се тиче Закона о привредним друштвима у ПЕР је наведена потреба измјена тог закона у циљу усклађивања са прописима ЕУ и њеним директивама. Не споримо да је потребно да се изврши усклађивање, међутим имамо потребу за хитним измјенама Закона о ПД у погледу несагласноти акционара. Постојећа одредба је имала за циљ да се заштите мали акционари, а претворила се у шпекулантске намјере појединаца, који на берзи купују акције кад имају сазнања да ће на скупштини акционара бити одлука о залагању имовине велике вриједности, због инвестиција или рефинансирања кредита, изражавају своју несагласност, што им омогућава да блокирају одлуке или да буду исплаћени по књиговодственој вриједности која је вишеструко већа од цијена на берзи. Таква пракса је све заступљенија, шаље веома лошу поруку инвеститорима да су незаштићени и предмет уцјена. Судови пресуђују у корист несагласних акционара, иако у закону стоји одредба да не могу изразити несагласност у случајевима када се доносе одлуке коју су у интересу друштва и дјелатности. Због тога тражимо да се у овом дијелу приступи измјени Закона, а да се у наредном периоду припреме измјене којим би се одредбе Закона усагласиле са Европским директивама.
Реформе у Заводу за запошљавање и тржишту рада морају се одвијати брже него што је то предвиђено у ПЕР. Вријеме нам није савезник у тој области. Тржиште рада је већ сад у веома тешкој ситуацији и присутан је тренд недостка радне снаге за потребе прерађивачке инустрије. На огласе за посао са Завода се јављају лица која не траже посао, већ се воде у евиденцији Завода због одређених права, прије свега здравственог осигурања. Тако нпр. у Котар Вароши се већ годинама на Заводу за запошљавање налази 2.200 пријављених. Сви знамо да је у тој општини привредна активност веома интензивна и да у већини привредних друштава има сталних потреба за радном снагом коју не могу остварити.
Нисмо задовољни у дијелу документа који се односи на повећање услуга Аеродрома РС. Никаквих планова и визија, осим реконструкције зграде, набавке опреме и израде Мастер плана. Осим тога, из онога што се могло чути у медијима од представника министарства сабраћаја је забрињавајуће. Орјентација да се опредјеле за развој линијског авио саобраћаја, а да искључе нискобуџетске линије је лоша и не гарантује да ће у будућности аеродром бити у функцији. Погрешна је перцепција да се искључи „лоукост“ авио саобраћај из могућих опција, јер је потребно до одређеног броја путника суфинансирње од стране државе. Међутим, занемарује се чињеница да на сваких 5 или 10 ЕУР колико је потребно подстицаја по путнику, заједници остаје око 200 ЕУР по путнику (смјештај, храна, превоз и друге услуге које се користе). То су показала истраживања у свим земљама. Није потребно наводити колики би значај за цијелу регију имало покретање авио саобраћаја из Бања Луке, а посебно за развој туризма и привреде. С друге стране развој линијског саобраћаја са Аеродрома Бања Лука доста нерална и неостварива опција.
Привредници имају велика очекивања за 2017. посебно што је то година у којој нема избора и даје наду да ћемо бити у прилици започети процес свеобухватних реформи. Добар примјер је индустрија коже, текстила и обуће која је 2008. била у веома тешкој ситуацији и захваљујући иницијативи Коморе обезбјеђени су подстицаји од 50 КМ по раднику. То је омогућило да се очувају радна мјесета, а 2010. посебним системом обрачуна пореза и доприноса за ту индустрију створене су претпоставке за развој. Данас имамо:
· годишње инвестиције у овој индустрији између 15 и 18 милиона КМ, а 2008. смо имали 9 мил. КМ.
· Запосленост је стално расла и данас имамо око 10.500 запослених,
· Нето добит је 2008. износила 6,7 мил. КМ, а 2014. износи 22,8 мил. КМ, 2015. износи 19,5 мил. КМ.
· Приход 2008. је износио 106,3 мил. КМ, а 2014. 228,8 мил. КМ, 2015. 248,2 мил. КМ,
· Капитал је 2008. био у износу од 106 мил. КМ, а данас је на нивоу од 138,95 мил КМ.
Данас је то веома добро организована и опремљена област у оквиру прерађивачке индустрије. Уколико би такав принцип примјенили у неким другим областима прерађивачке индустрије, убјеђени смо да би имали исте резултате. Развој прерађивачке индустрије и јачање њених капацитета је најбољни рецепт за побољшање спољнотрговинског дефицита. Знајући да у структури извоза прерађивачка индустрија учествује 88,5%, а да у структури увоза са 80% јасне су наше потребе и будеће орјенатације у економским реформама.
Нама су потребна системска ријешења, али би у неким случајевима и једноставним рјешењима знатно унаприједили пословни амбијент, као нпр. забрана извоза огревног дрвета и обловине, која недостаје нашим дрвопрерађивачима.
Очекујемо да стално, на мјесечном нивоу радимо на реализацији ПЕР са ресорним министрима, разумијевање за наше приједлоге и прихватање нашег захтјева у погледу динамике провођења одређених реформи.
Хвала Вам на пажњи.