Чланови Коморе који се баве прометом фармацеутским производима и препаратима су реаговали на најављено смањење највише марже коју смију да примјене при формирању цијене лијека.
Савјет за производњу и трговину фармацеутским производима, медицинским апаратима и здравствене услуге Подручне привредне коморе је обавијестио наше апотеке и веледрогерије о најави из Владе Српске да ће на наредној сједници усвојити нову уредбу о ограничавању марже којом би се маржа за апотеке смањила са 20 на 18%, а за веледрогерије са 8 на 6 одсто. Комора је за само два дана запримила неколико десетина реакција са легитимним аргументима против овакве уредбе и писмено затражила од предсједника Владе, министра здравља и министра трговине да одустану од ове намјере. Савјет за производњу и трговину фармацеутским производима, медицинским апаратима и здравствене услуге Подручне привредне коморе је у свом писменом обраћању изнио низ аргумената који иду у прилог овом ставу.
Како је наведено у писменом обраћању регулатору, Савјет је увјерења да је основни разлог за наведену мјеру реакција Владе на високе цијене лијекова у Српској и одговор на тренутни раст цијена основних животних намирница. Исто тако, апотеке и веледрогерије сматрају да је као припрема ове иницијативе послужила студија о стању на тржишту лијекова коју је урадила једна невладина организација, иако је та студија пуна паушалних и нестручних оцјена људи који не познају тржиште фармацетских производа и начин на који оно функционише. Очигледно је да људи који су вршили истраживање нису у материји, али да су себи дали право да коментаришу. Иако на нашем тржишту има неколико хиљада регистрованих лијекова, они су посматрали цијене само пар лијекова.
Према мишљењу Коморе, свако ко прати тржиште лијекова у БиХ и Републици Српској зна да је прави разглог за више цијене појединих лијекова улазна цијена од произвођача, на коју утичу доста високи трошкови регистрације лијека код Агенције за лијекове и други високи намети Агенције. Када се ови трошкови подијеле на мало тржиште као што је БиХ добије се високо фиксно оптерећење. Додатни узрок виших цијена лијекова у БиХ су и трошкови пореза на додану вриједност. Промет лијекова у БиХ се опорезује стопом ПДВ-а од 17%, док та стопа на примјер у Србији износи 10%.
Уколико се усвоји ова уредба, како даље Савјет износи у свом обраћању, она ће вишеструко негативно утицати на пословање веледрогерија и апотека. Смањење прихода ће угрозити ионако слабу ликвидност. Осим тога, неће бити простора за неопходно повећање плата уколико желимо спречавати већи одлазак фармацеутског кадра у иностранство. Такође, на овај начин се директно отвара простор апотекама и веледрогеријама из Федерације БиХ да наставе свој даљи раст на простору Српске, а што им омогућава маржа од 25% за апотеке и 8% коју имају веледрогерије у Федерацији БиХ.
Такође је напоменуто да апотеке преко 50% свог промета остварују преко рецепата, а на промет са Фондом здравственог осигурања се не обрачунава маржа.
Када је ријеч о резултату који се очекује од најављене регулативе, апотекари и велепрометници лијековима су јединственог става да осим негативног утицаја на пословање апотека и веледрогерија, смањена маржа неће имати ниједног позитивног ефекта. Лијек који је био 2 КМ ће коштати 1,96 КМ. То ће само створити забуну код грађана и проблеме фармацеутима који раде са рецептуром, јер ће јавности бити представљено да долази до смањења цијена лијекова.
Уколико нова уредба ипак буде усвојена, Савјет ће пратити ефекте умањења марже те иницирати нову измјену регулативе када буду прикупљени докази да ова мјера не даје жељени резултат. Тиме ће само бити узроковани нови административни трошкови и губитак времена, као и у случају сличних акција које су проведене без претходних консултација са заинтересованим странама које су директно погођене регулативом.
