Глас Српске: Механизам прекограничног поравнања угљеника (CBAM), који је од 1. јануара ове године ступио на снагу у Европској унији, већ у старту представља озбиљну пријетњу извозно оријентисаној привреди Републике Српске и БиХ, јер ће додатни трошкови од 15 до 25 одсто домаће производе учинити неконкурентним на европском тржишту, а посљедице свега биће видљиве тек у другој половини године.

Како БиХ још није успоставила сопствени систем трговања емисијама (ЕТС), домаћи извозници челика, алуминијума, цемента и електричне енергије приморани су да CBAM сертификате плаћају директно у буџет Европске уније, чиме се додатно оптерећује њихова цијена и положај на тржишту.

Директор Подручне привредне коморе Бањалука Александар Љубоја каже да је још рано говорити о конкретним финансијским губицима, али да ће посљедице бити значајне.

– CBAM ће у коначници оптеретити продајну цијену наших производа између 15 и 20 одсто, а у појединим случајевима и до 25 одсто, што ће домаће компаније аутоматски учинити неконкурентним у иностранству. Реалне ефекте очекујемо у трећем или четвртом кварталу – истакао је Љубоја.

Он је нагласио да Привредна комора РС већ ради на конкретним рјешењима, прије свега кроз оснивање специјализованог центра који ће помагати привредницима у суочавању са CBAM обавезама.

– Наставићемо радити на едукацији привредника, помоћи у попуњавању формулара и прилагођавању новим правилима. Једна од идеја је и да се утиче на „Електропривреду РС“ како би се раздвојиле дјелатности и омогућило да индустрија користи зелену енергију из хидро, соларних и вјетро потенцијала, уз одговарајуће сертификате. То би омогућило да енергија као улазна компонента у производњи буде призната као зелена, чиме би се избјегла додатна опорезивања по основу карбонског отиска – објаснио је Љубоја.

Он додаје да је ријеч о дуготрајном процесу, јер се очекује проширење CBAM директива и на друге индустрије, те да је неопходна заједничка акција са ресорним министарствима.

Потпредсједник Привредне коморе ФБиХ Мирсад Јашарспахић подсјетио је да, иако је CBAM формално ступио на снагу 1. јануара ове године, наплата почиње од наредне године, док ће за текућу то бити учињено ретроактивно.

– У првој фази погођене су такозване енергетски интензивне индустрије, односно челик, алуминијум, цемент, ђубрива, хидроген и електрична енергија, али је извјесно да ће се механизам проширити на све секторе. То значи да ће практично комплетан извозно оријентисани дио привреде БиХ бити под ударом – казао је Јашарспахић.

Он је упозорио да сав новац прикупљен кроз CBAM одлази директно у буџет Европске уније и користи се за њене пројекте енергетске ефикасности и обновљивих извора.

– То практично значи да ми сопственим новцем финансирамо енергетску транзицију ЕУ. Једино рационално рјешење је успостављање нашег ЕТС система како би се средства прикупљала унутар БиХ и враћала у домаћу привреду кроз подршку новим, енергетски ефикаснијим технологијама – истакао је Јашарспахић.

Он је додао да за успостављање ЕТС-а постоје јасни предуслови, али да још не постоји политички консензус на свим нивоима власти, те да земље региона у том процесу већ знатно одмичу.

– Без сопственог ЕТС система наша привреда ће бити у све тежем положају у глобалним ланцима снабдијевања – упозорио је Јашарспахић.

ОДГАЂАЊЕ

Александар Љубоја је истакао да би одгађање примјене директива дало додатно вријеме за прилагођавање, али за сада нема званичних информација да ли ће до тога доћи.

– Охрабрује чињеница да у Србији постоје иницијативе за преговоре са Европском комисијом, али наш проблем је недостатак јединственог и чврстог става на свим нивоима власти у БиХ – поручио је Љубоја.