Привредна комора Републике Српске обавјештава привреду Републике Српске и Босне и Херцеговине, те заинтересовану јавност, да је поднијела кривичну пријаву Тужилаштву Босне и Херцеговине против Зијада Крњића, члана Управног одбора Управе за индиректно опорезивање БиХ, због блокаде доношења неопходних аката за омогућавање рада граничног прелаза Градишка, на новом мосту преко Саве.
Кривична пријава је поднесена због постојања основане сумње да је именовани извршио кривична дјела злоупотреба положаја или овлаштења (члан 220. Кривичног закона БиХ) и несавјестан рад у служби (члан 224. Кривичног закона БиХ).
Привредна комора Републике Српске, као представник оштећене стране, тј. привредних друштава из Републике Српске, али и из Босне и Херцеговине, обратила се Тужилаштву са захтјевом за провођење истраге, покретање поступка и кривичног гоњење Зијада Крњића, који је на сједницама Управног одбора УИО БиХ (од децембра 2025. године) више пута гласао против доношења Измјена и допуна Правилника о унутрашњој организацији Управе за индиректно опорезивање Босне и Херцеговине, а тиме директно онемогућио стављање у функцију новог граничног прелаза у Градишци.
Дакле, у питању је свјесно поступање, директни умишљај (свјесно блокирање процеса) или најмање евентуални умишљај (свјесно прихватање посљедица непоступања) што поменуто лице, у изјавама за медије у Босни и Херцеговини, није ни крило, па истиче да: „не види ништа спорно да грађани и даље чекају на садашњем ГП Градишка.“ Сматрамо, посебно правно релевантним, да из његових јавних изјава произилази да је био свјестан да ће његов глас (против) спријечити отварање новог граничног прелаза Градишка и да упркос томе сматра да није важно да ли ће прелаз бити отворен „за седмицу, мјесец или два.“ Сам указује да је свјестан посљедица, али их прихвата или негира, упркос очигледним показатељима.
Изградња новог граничног прелаза Градишка реализована је као пројекат од међународног значаја, уз коришћење значајних јавних средстава, укључујући буџетска средства надлежних институција, као и средства обезбијеђена путем међународних финансијских аранжмана и кредитних линија. Посебну тежину овом пројекту даје чињеница да је у његовој реализацији учествовала и Европска унија и то кроз повољне кредитне линије из европских фондова, као и кроз грант средства, односно неповратна финансијска средства. Наведено, неспорно потврђује да предметни пројекат није искључиво локалног или ентитетског карактера, већ представља дио ширег европског саобраћајног и економског система, те да његово стављање у функцију има међународни значај, а према информацијама доступним у јавности, у комплетан пројекат изградње моста на ријеци Сави, новог граничног прелаза, као и пратећих приступних саобраћајница, уложено је више од 100 милиона евра. Овај податак сам по себи указује да се ради о једном од најзначајнијих инфраструктурних пројеката у региону.
Преко постојећег граничног прелаза, годишње прелази преко 140.000 теретних возила, што недвосмислено потврђује да се ради о једном од најфреквентнијих и најзначајнијих граничних прелаза у Босни и Херцеговини, јер исти представља кључну континенталну везу са Европском унијом којом транзитира највећи обим путничког и робног саобраћаја, не само из западног дијела Републике Српске и БиХ, већ и из унутрашњости БиХ према Хрватској и даље према Европској унији. Неоправдано одгађање пуштања у функцију новог граничног прелаза, поред посљедица, које су у вези са настанком значајне економске штете, за привредне субјекте у Босни и Херцеговини (усљед отежаног и успореног извоза робе, повећања трошкова транспорта, задржавања и логистике, а што директно утиче на конкурентност домаће привреде, неефикасног и нерационалног коришћења већ уложених јавних и међународних финансијских средстава, континуираног оптерећења постојећих граничних капацитета и стварања застоја у међународном промету робе и људи), има и шире негативне импликације, укључујући нарушавање угледа Републике Српске и Босне и Херцеговине у односима са Републиком Хрватском, као и према институцијама Европске уније и међународним финансијским партнерима, који су учествовали у реализацији пројекта.
На крају, користимо прилику да позовемо остале надлежне органе или заинтересоване актере из Републике Српске и Босне и Херцеговине, да се активно укључе у рјешавање проблема отварања граничног прелаза на новом мосту преко Саве, јер привреда и грађани не смију даље да трпе самовољу појединаца.