Завршна конференција пројекта EcoInn Danube под називом „Дунавска регија: Актуелне иновације“ окупила је еко-иноваторе, научнике, студенте и пројектне партнере на пројектима Дунавског транснационалног програма како би разговарали о еко-иновацијама, циркуларној економији, управљању отпадом и новим алатима, стратегијама и пилот активностима. Конференцију је организовао пројектни партнер из Бугарске, Привредна комора Вратса.
Догађај је започео поздравним говором замјенице министра регионалног развоја и туризма Републике Бугарске, Данице Николове која је истакла значај иновација у Дунавској регији нагласивши да се морамо фокусирати на учешће свих учесника на територијалном нивоу како бисмо остварили економске, културне, научне и људске потенцијале. Цветан Симеонов, предсједник Бугарске привредне коморе рекао је да статистички подаци показују да око 7 % отпада у океане баце Европљани те ако он доспије у Дунав и Црно море посљедице могу бити забрињавајуће. Споменуо је прилике које пружају иновације, посебно земљама као што је Бугарска које су касније ушле у Европску унију.
Осим представљања резултата EcoInn Danube пројекта, догађај је био прилика за повезивање пројеката који се баве темама иновативне и друштвено одговорне Дунавске регије. Један од представника еко-иновативних предузећа био је „Playground Energy“ са својом иновацијом колијевке и пењачице за дјецу које производе електричну енергију приликом кориштења. Панел дискусија у којој су учествовала предузећа Geocycle Bulgaria, BalBok energija i Vadima фокусирала се на актуелна питања из подручја циркуларне економије.
Мотивациона порука догађаја - побољшање сарадње између учесника на подручју еко-иновација - била је мисао водиља приликом провођења и стварања резултата пројекта EcoInn Danube. Како би се постигли циљеви пројекта, између осталога и сарадња између партнера, проведене су четири групе активности. Пројектни конзорцијум, састављен од 13 партнера из 10 земаља Дунавске регије под вођством Словачког центра за научне и техничке информације, окупио је кључне учеснике на локалним и националним округлим столовима у сврху прикупљања мишљења и ставова о препрекама и изазовима у подручју еко-иновација, а што је кориштено за стварање Транснационалне стратегије за еко-знања. Прикупљена знања резултирала су стварањем Заједничког акционог плана који представља конкретне краткорочне и дугорочне активности у подручју еко-иновација.
Недостатак сарадње између сектора истраживања и развоја и привреде (малих и средњих предузећа) један је од идентификованих проблема у подручју иновација. Како би се проблем ријешио, креирана је Виртуелна лабораторија (линк: www.ecoinnovative.eu) који служи као мјесто сусрета понуде и потражње за еко-иновацијама. Платформа се континуирано ажурира понудама иновативних технологија и захтјевима за сарадњом. У склопу платформе, развијена је и мапа контаката с релевантним учесницима на подручју еко-иновација.
Пренос знања један је од приоритета Дунавског транснационалног програма. Стога је EcoInn Danube окупио различите учеснике, активне на подручју еко-иновација, на догађајима повезивања и умрежавања на националном и транснационалном нивоу. Прикупљена сазнања о успјешним и неуспјешним еко-иновацијама приказана су у Смјерницама за успјешан пренос еко-знања у праксу темељено на претходним искуствима у регији и Заједничком водичу који служе за сналажење у тренутном стању иновација, с приказаним успјешним примјерима еко-иновација, листом контаката националних иновационих структура – инкубаторима, научним и технолошким парковима, агенцијама, патентним канцеларијама, као и преглед националног законодавства, трговачких права и другим корисним информацијама.
Стварање капацитета и потицање свијести за еко-иновацијама била је мисија која је испуњена на три пилот акције – Зелене љетне школе одржане у Штутгарту, Братислави и Бечу те два међународна форума зелених иновација у Брну и Штутгарту. Еко-иновативне идеје биле су у средишту пажње. Старт-уп-ови, студенти и истраживачи најприје су уз помоћ стручњака радили на развоју иновативних рјешења те их на крају предлагали међународним стручњацима и инвеститорима.
При самом крају пројекта може се закључити да су подузети значајни напори да се мото пројекта, „еколошки проблеми не познају границе – морамо дјеловати заједно како бисмо их ријешили“, оправда.