Због константног повећања цијена репроматеријала на свјетском тржишту, грађевинска предузећа из Српске суочила су се са бројним проблемима.
Наиме, предузећа из ове области која су се пријавила на јавне позиве, односно тендере за извођење радова, конкурисала су према цијенама материјала која су у том моменту била актуелна на тржишту. С обзиром да цијене грађевинског репроматеријала расту скоро свакодневно, а да већи број пројеката није реализован одмах након потписивања уговора, већ је рок извршења радова пролонгиран из различитих, објективних разлога (жалби на тендере, промјене документације…), привредници нису у могућности реализовати преузети посао по раније уговореној цијени.
Подсјећамо, када су у питању грађевински радови које финансира неко јавно предузеће, локална самоуправа, Репубика Српска или институције БиХ, спроводе се конкурси (тендери) за избор најповољнијих извођача у складу са Законом о јавним набавкама БиХ.
У овом закону, између осталог, стоји да се цијена наведена у најповољнијој понуди, као и услови утврђени у тендерској документацији, не могу мијењати, осим изузетно, ако то није наведено одредбом о промјењивости цијена у тендерској документацији, када се и та одредба уноси у уговор о јавној набавци.
Да би избјегли проблеме са којима се привредници суочавају, потребно је да уговорни органи у наредном периоду обавезно уносе одредбу о промјењивости цијена и то према правилима дефинисаним у Глави XIII Закона о облигационим односима.
Као доказ те промјене потребно је користити званичне податке Републичког завода за статистику, као што је случај када се расписују тендери за набавку нафте и нафтних деривата и на тај начин омогућити наставак инвестиција.
Напомињемо да су међусобна права и обавезе учесника у грађењу у Републици Српској дефинисани управо Законом о облигационим односима, који даје могућност повећања уговорене цијене у зависности од повећања цијене елемената. Наиме, овај закон дефинише опције за уговарање цијене по јединици мјере (јединична цијена) или у укупном износу за цијели објекат (укупно уговорена цијена) – систем „кључ у руке“, а јасно су дефинисани и услови под којима може доћи до измјена (повећања) уговорене цијене.
Као доказ да се цијена одређеног материјала увећала у односу на одређени период (када су радови уговорени), осим званичних података Завода за статистику Републике Српске, могу послужити и фактуре добављача материјала из посматраних периода.
Кад су у питању уговори између субјеката који не подлијежу Закону о јавним набавкама БиХ, а то су, најчешће, уговори између приватних домаћих или страних инвститора и извођача одређене фазе грађевинских радова, поступак за промјене цијена је у потпуности дефинисан члановима Закона о обилигационим односима.
У складу са устаљеним чланом свих уговора, да ће уговорне стране споразумно ријешти сва питања, и питање промјене набавне цијене материјала на коју извођач никако није могао утицати може се ријешити на задовољство свих страна.
Такође, привредници траже да надлежни органи, по овом принципу, пронађу рјешење за већ потписане уговоре, како би одблокирали инвестиције. У супротном, овакво стање доводи до заустављања инвестиција и угрожавања опстанка привредних друштава из области грађевинарства.