Удружење економиста РС – SWOT, под покровитељством предсједника РС, организовало је 27. и 28 априла 2017. године Јахорина економски форум 2017. под називом “Развојне шансе малих економија”.
Форум је окупио више од 400 домаћих и страних привредника, финансијских стручњака, академика, универзитетских професора, званичника РС и БиХ, те представника дипломатског кора.
Скуп је кроз пленарну сједницу и 10 панел дискусија понудио увиде у нови свјетски економски поредак, савремене трендове у макроекономским политикама великих и мањих држава, геополитичким условима и указао које су “Развојне шансе малих економија”.
Доносимо вам краћи преглед закључака и најважнијих изјава са свих панела уз напомену да ће на сајту www.swot.ba бити објављивана детаљнија анализа сваког од закључака.
Форум су отворили Горан Рачић предсједник организационог одбора Јахорина економског форума 2017. и Милорад Додик, предсједник Републике Српске.
Радни дио Форума је почео пленарном сједницом са темом “Глобална економска кретања и мале економије“
Милорад Додик предсједник РС је рекао да РС има ресурсе, али их неадекватно користи и указао на неопходност регионалне сарадње и стабилности, а економија је, како је поручио, прави пут за такву развојну политику.
Ларс-Гунар Вигемарком је истакао да мале економије попут БиХ и њених ентитета морају да размишљају двојако на велико и на мало.
Вигемарк је указао и на проблем исељавања из БиХ, наводећи да је то узрок што је према подацима из 2015. и 2016. године мање лица регистровано на списковима незапослених.
Закључци са првог панела „Специјалне економске зоне – прилика за успјех„ су да:
- Специјалне економске зоне су стратегија коју РС мора прихватити и реализовати
- Прилагодити пореске и царинске регулативе у складу са потребама специјалних зона.
- Постојећим привредним зонама, у којима је то могуће, омогућити претварање у специјалне.
Учествујући у раду панела "Специјалне економске зоне – прилика за успјех" у оквиру "Јахорина економског форума 2017" Клокић је објаснио да појам специјалних економских зона представља одређен простор гдје се примјењују повољнији услови за пословање.
"Није добро само копирати нечији модел, потребно је прилагодити га својим потребама", истакао је Златан Клокић министар за економске односе и регионалну сарадњу и додао да се тиме бави радна група Владе Републике Српске која ради на успостављању специјалних економских зона. Министар пољопривреде и заштите животне средине Србије Бранислав Недимовић навео је искуство слободне економске зоне у Сремској Митровици, која је 2004. године започета од нуле.
"Дужи је пут и више је посла ићи од почетка, али су плодови већи", рекао је Недимовић.
Закључци са другог панела „Грађевинарство као фактор развоја домаће економије „ су да:
- Извршити измјене и допуне Закона о просторном уредјењу и градјењу, ускладити просторне и регулационе планове и друге планске документе.
- Дефинисати цијене услуга пројектовања
Министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске Сребренка Голић казала је да нажалост, већина наших локалних заједница још нема стратешке планске и проведбене документе и просторне планове, чему се вакако мора посветити дужна пажња.
Заједнички је констатовано да ова сфера друштвене дјелатности захтијева много бољу легислативу и правно нормирање, што укључује и бројне нејасноће поготово у сфери дефинисања цијена услуга пројектовања.
Закључци са трећег панела „Традиционалне вс. Савремене индустрије“ су да:
- Привреда мора користити више нове технологије како би остварили ефикасније и боље учешће на тржишту
Директор Иновационог центра Бањалука Драго Гверић је казао да "Морамо користити нове технологије и доћи до информације шта урадити да се што боље прилагодимо тржишту.
Закључци са четвртг панела „Савремени извори финансирања“ су да:
- Едуковати пословну заједницу о могућностима и начинима кориштења савремених извора финансирања.
- Прилагодити законску регулативу за кориштењу савремених финансијских иструмента саа посебним освртом на сигурност и транспарентност инвестиција
Професор др Александар Живковић истакао је да је на нашим просторима још увек макроцентрични систем, да немамо развијено финансијско тржиште ни по дубини ни по ширини, да немамо велики број инструмената који постоји и због тога је кредит још увек главни док су други инструменти пратећи.
Током панела говорило се о подели на савремене и традиционалне моделе финансирања. Према ријечима Предрага Гајића из Комисије за ХОВ Републике Српске, с обзиром да се ради о малом тржисту које пролази кроз транзицију ми смо у сутацији да треба се докажемо да умемо да користимо традиционалне концепте финансирања и то је примарно на чему треба радити:
Закључци са петог панела „Стање и тржиште рада у РС“ су да је:
- Потребно је увести дуални систем образовања и прилагодити уписне политике захтјевима привреде.
- Измјенити модел субвенционисања запошљавања.
Горан Рачић, предсједник Подручне привредне коморе Бања Лука је казао да привредна комора тражи да се са Завода, ма како то тешко било, бришу радници који нису активни тражиоци посла. "Наша реална стопа незапослености је око 17%. Систем подстицаја треба промјенити и свим привредницима омогућити неопорезиви доходак. Бенефити које доноси пријава незапослених на завод за запошљавање је генератор сиве економије тржишта рада. Дуално образовање није непознато на нашем тржишту, и зато је неопходно подржати тај пројекат, поготово што постоје позитивна искуства из Србије. Због наглог пуњења буџета уводјењем ПДВ-а плате у ЈС су повећане за 40% и реални сектор није могао конкурисати јавном. Уводјење предмета предузетништво је неопходно у све средње школе“, казао је Рачић,
Закључци са шестог панела „Млади из Републике Српске у бизнису темељ будућности“ су да је:
- Потребан већи степен ангажовања младих у друштвеној заједници како би њихов глас био што артикулисанији и снажнији
- Уз постојећи фонд др. Милан Јелић развити и друге моделе подршке младим талентима.
Свака држава је свена да су млади основ друштва и труди се да квалитетне и талентоване помогне да остану. Ипак, то је још увек на ниском нивоу, недовољном да би се они задржали. Међутим, и на форуму је било прилике да 20 студената учествује, а одазвало се десетак и то је доказ да су млади запали у летаргију и да су пасивни. То је можда већи проблем“, био је један од закључака Милане Јелаче, студента четврте одине Факултета пословне економије у Бијељини.
На панелу се констатовало и да је најбоља ствар за студенте у 10 година формирање Фондације др Милан Јелић, која је створила здраву средину.
Закључци са седмог панела: "Енергетски сектор Републике Српске – потенцијал за будућност"
- Пратити трендове који се дешавају на европском тржишту и у складу са њима прилагодити своју енергетску стратегију која бити флексибилан документ
- Убрзати либерализацију трзишта електричне енергије на којем наступају нови односи.
- Направити добар баланс око градње конвенционалних и алтернативних извора енергије, те посебно преиспитати политике субвенционисања струје добијене из алтернативних извора.
"Мале економије, попут наше, мораће да се адекватно прилагоде условима на глобалном енергетском тржишту. Ми имамо много простора да искористимо све потенцијале за производњу и дистрибуцију електричне енергије, водећи рачуна и о заштити животне средине", закључио је министар индустрије, енергетике и рударства Републике Српске Петар Ђокић.
Члан Управе и партнер за консалтинг компаније "PvC" Хрватска Дејан Љуштина упозорио је на константни пад цијене електричне енергије, као посљедицу понуде и потражње на тржишту, али и изостанка реалног привредног раста. Доминантан утицај на формирање цијене струје има и кориштење енергије вјетра и сунца, односно обновљивих извора чија је улога у свим електроенергетским секторима свих озбиљних држава све већа", рекао је он.
Закључак са осмог панела „Улога Медија у креирању пословне климе је:
- Обезбједити сталну едукацију привредника и кадрова из медија о међусобним комуникацијама
Синиша Вукелић, уредник портала Capital, говорио је о томе да пословну климу не креирају само позитивне приче, те да су бројне афере, које између осталог, разоткрива овај портал, допринијеле да се зауставе те криминалне радње и заврше судским епилогом.
Закључци десетог панела „Перспективе развоја дрвнопрерађивачког сектора РС“ су:
- Креирати политику подстицаја финалне дрвопрераде и вршити адекватну расподјелу сировине шумских дрвних сортимената
- Унапредити искориштеност ресурса кроз заштиту и узгој шумских сортименат
Извор: swot.ba