Подручна привредна комора Бања Лука, у сарадњи са Министарством финансија Српске је одржала округли сто “Регистар пореских и непореских давања” уз учешће више од 50 представника привреде, министарстава и институција Републике Српске. Овим је потврђена актуелност теме и њен велики значај за живот у Републици Српској.
Након презентације Почетног регистра пореских и непореских давања у Српској, учесници су се кроз дискусију осврнули на тренутни садржај Регистра и процес његовог креирања те дали низ приједлога за унапређење. Највише је било ријечи о активностим које слиједе, а то је усвајање Коначног регистра, те анализа сваког појединачног давања како би се фискално оптерећење у Српској свело на оптимум.
Постоји низ прописа којима су регулисани непорески намети, као што су: накнаде (за воде, шуме, пожар, амбалажу и амбалажни отпад, природне несреће, путеве, контролу намирница, коришћење земљишта, издавање рјешења, уписе у регистре, уређење грађевинског земљишта...), таксе (за истицање фирме, контролу квалитета, контролу приликом увоза/извоза...), комуналне накнаде итд. Многи од ових намета се наплаћују како би се тим средствима финансирали јавни расходи и покривали буџетски дефицити док се истовремено не води рачуна о стварним потребама и економској снази обвезника плаћања.
Само неки од дугогодишњих захтјева Привредне коморе у овој области су, на примјер, укидање комуналне накнаде, рјешавање проблема вршног оптерећења или укидање посебне републичке таксе, преиспитивање износа накнада регулатора, преиспитивање износа накнада Републичке управе за геодетске и имовинскоправне послове и многи други.
Учесници округлог стола, одржаног у Привредној комори, су се усагласили да Привредна комора поздравља досад проведене активности Министарства финансија на креирању Регистра пореских и непореских давања чиме је започето остварење дугогодишњег захтјева Привредне коморе. Привредна комора РС упозорава на превелику оптерећеност привреде разним непореским давањима. Многобројна оптерећења пословања утицала су на слабији раст инвестиција и броја радних мјеста, али и повлачење привредних активности у сиву зону економије у којој се избјегава плаћање пореза и доприноса, односно пријављивање радника, као и регулисање других обавеза. Намеће се логичан закључак да би се адекватним смањењем стопа издвајања за запослене, те смањењем и укидањем бројних намета, привредна дјелатност вратила у легалне токове пословања чиме би се обезбједиле милионске уштеде, снизила незапосленост, повећала потрошња, те омогућило веће пуњење буџета и ванбуџетских фондова.
Такође је закључено да Привредна комора инсистира на свом активном учешћу и у наредним фазама провођења мјера за растерећење привреде кроз ангажман својих запослених професионалаца у радним тијелима задуженим за креирање, управљање, провођење и анализу мјера.
Као следећи закључак изнесено је да је наредна фаза мјера за растерећење привреде је преиспитивање оправданости оптерећења дефинисаних низом прописа и њихова рационализација. Неопходно је развити и провести стратегију и акциони план анализе и постепеног укидања/измјене намета садржаних у Регистру. Сматрамо да би се уређењем ове области на овај начин постигли свеобухватни и дугорочни позитивни ефекти не само у привреди и буџетима разних нивоа власти, већ и са аспекта боље уређености друштвене заједнице, заштите животне средине и усмјеравања средстава у општекорисне функције. У оквиру тога, посебно је неопходно елиминисати двоструко или вишеструко наплаћивање намета са истим разлогом или за исту сврху и елиминисати пореска давања за која се не пружа никаква услуга.
Напоменуто је да су и неке јединице локалне самоуправе у Републици Српској започеле сличне процесе реформи. Влади Републике Српске је дато у задатак да је Потребно овај вид мјера, по истом принципу, у потпуности провести и за прописе на локалном нивоу.
Такође, учесници округлог стола сматрају да је Потребно пратити активности које проводе Србија и Хрватска на креирању и корисити њихова најбоља искуства.
И на крају, али не и мање важно, потребно је наставити даље активности на праћењу непореских прихода на нивоу БиХ и кроз заједнички рад свих институција утицати на смањење и тих оптерећења јер она у знатној мјери отежавају пословање привреде.
У наредном периоду, Комора ће помно пратити активности Министарства финансија и других актера у овом процесу, учествујући у фазама развоја Регистра а посебно у његовој анализи. Привредници Српске ће и лично бити позивани на овакве и сличне скупове, радне групе и састанке, како би се основни циљ формирања Регистра остварио, а то је пореско оптерећење свести на оптимум те моменат опорезивање у највећој могућој мјери пребацити на период након производње и реализације.
Закључак: Округли сто, 22. мај 2018. године
