Привредници из приједорске регије и Унско-санског кантона траже подршку Савјета министара за прекатегоризацију граничог прелаза у Новом Граду, закључено је на састанку представника подручне Привредне коморе Бањалука, Привредне коморе Унско-санског кантона, начелника општина Нови Град и Двор у Хрватској.
Састанак је одржан у Новом Граду, а предсједник подручне Привредне коморе Бањалука Горан Рачић рекао је да прекатегоризација граничног прелаза није само проблем општине Нови Град, већ регионално питање.
„У ситуацији кад се регије повезују и повлаче средства за заједничке пројекте, ми нисмо имали адекватну подршку институција. Привредна комора, на иницијативу привредника приједорске регије, потенцира ово питање три године, добили смо подршку привредних комора Унско-санског кантона и Сисачко-мославачке жупаније“, рекао је он.
Рачић је навео да од укидања транспорта робе на граничном прелазу у Новом Граду, од уласка Храватске у ЕУ, штету трпе привредници с обје стране ријеке Уне.
„У овој регији гравитира око 150 извозно оријентисаних компанија које имају годишње обим спољнотрговинске размјене око 800 милиона КМ. Дио компанија је одустао од извоза јер се повећање трошкова није уклапало у економске калкулације. Сваке године штете су веће“, упозорио је Рачић.
Он каже да би раст индустријске производње у овој регији био знатно већи у односу на постојеће трендове уколико би био дозвољен промет роба на граничном прелазу у Новом Граду.
Вршилац дужности предсједника Привредне коморе Унско-санског кантона Нихад Шушњар каже да привредници подржавају иницијативу Привредне коморе Републике Српске.
„Бројни привредници у Унско-санском кантону имају интерес да се за промет роба отвори гранични прелаз у Новом Граду. Неки од тих привредника имају пословне јединице у Новом Граду и имају колатералну штету јер морају да користе друге прелазе“, рекао је он.
Начелник општине Нови Град Мирослав Дрљача сматра да су отклоњени сви технички недостаци који су наведени као услов за прекатегоризацију граничног прелаза.
„У протеклих годину и по дана отклонили смо све техничке недостатке, обављено је испитивање квалитета носивости моста на граничном прелазу и постављен нови асфалтни слој на коловозу на мосту. Сад очекујемо да БиХ и Хрватска озбиљно схвате ово питање и дају зелено свјетло за отварање прелаза. Сматрамо да је то веома важно питање за привреднике из ове регије“, рекао је Дрљача.
Он каже да корштење других прелаза привреднике кошта додатних 150-200 евра по једном камиону, али да осим финансијских проблема имају и додатно трошење времена приликом обраде документације на другим прелазима.
„Мислимо да би отварање прелаза у Новом Граду растеретило постојеће прелазе. Ми смо у протеклом периоду имали разговоре са више потенцијалних инваститора који су заинтересовани за улагања, али прво питање је гранични прелаз“, рекао је Дрљача.
Начелник општине Двор у Хрватској Никола Арбутина каже да у августу почињу радови на граничном прелазу /на хрватској страни у Матијевићима/, у оквиру поцедуре прилагођавања условима Шенгена.
„Радови су требали да почну у 1. марта, општина Двор и Сисачко-мославачка жупанија упутили су допис Министарству финансија и Царинској управи, да их упознамо о иницијативи за прекатегоризацију. Надамо се да су узели у обзир наше информације и да су прилагодили техничку документацију условима теретног саобраћаја“, рекао је Арбутина.
Према његовим ријечима, општина Двор и Сисачко-мославачка жупанија нису добили било какве информацију да ли су уважени ови приједлози.
Информација о затварању граничног прелаза Двор од 31. јула објављена је на интернет страници Хрватског ауто-клуба /ХАК/. Гранични прелаз ће, како је наведено, у вријеме трајања радова бити затворен за саобраћај, али не и за пјешаке, а предвиђено је да радови трају шест мјесеци.
Извор: СРНА