У просторијама Коморе, јуче је одржан састанак са представницима ИКТ индустрије, надлежним институцијама и министарствима у вези са потребом покретања иницијативе „структурног опорезивања запослених“ у ИКТ сектору у Републици Српској. Састанку, који су заједно организовали Гранско удружење за ИКТ индустрију у ПКРС и Подручна привредна комора Бањалука, одазвао се већи број ИКТ компанија које су изразиле потребу системског рјешавања овог проблема.
Позив је упућен свим ИКТ компанијама у Републици Српској које су чланице Привредне коморе Републике Српске, а објављен је и јавно путем друштвених мрежа и дигиталних платформи Коморског система. Проблем непостојања модела „структурног опорезивања“ је наглашаван у дужем временском периоду кроз активности Извршног одбора и Скупштину гранског удружења за ИКТ индустрију у Привредној комори Републике Српске те је састанак организован као Иницијатива представника свих привредних друштава из ИКТ сектора уз подршку надлежних институција са иницијалним почетним моделом формирања Радне групе за измјену и прилагођавање законских прописа.
Компаније и системи који послују у ИКТ сектору наилазе на велике проблеме по питању кадрова, конкуренције између компанија али и високих трошкова при запошљавању ових кадрова. Самим тим, наша средина постаје мјесто у коме се ствара анимозитет између пословних субјеката, избјегавају се плаћања пореза и доприноса у цијелом износу и даје сигнал да је Република Српска неприхватљива као дестинација за инвестиције што су строги захтјеви пословних партнера наших привредних друштава и регуларни правци европских интеграција. Сем наведених уочених потешкоћа у пословању изражен је проблем који нека привредна друштва користе као алтернативни начин избјегавања плацћања обавеза, а односи се на појаву оснивања паралелних самосталних предузетничких пословних субјеката преко којих врше плаћања запосленима, избјегавајући плаћања високих износа пореза и доприноса, као привредна друштва, с обзиром да су уговорене плате врло високе. Ово настаје јер законска основа не познаје механизме што би требала бити корист запослених, а и привредних друштава на основу већих издвајања пореза и доприноса за здравствено и пензијско осигурање.
Реални пословни субјекти правног облика самосталних предузетника су посебно добро дошли јер омогуцћавају флуктуацију радне снаге за потребе вецћих привредних друштава (сениори и пројект менаџери), када то захтијевају тржишни услови пословања али и већи обим пословања. Сем тога Привредна комора посебно подржава рад самосталних предузетника који својим пословним амбицијама теже да се развијају у више облике пословних субјеката и који стварају конкурентно тржиште Републике Српске.
Конкретно, ИКТ привредна друштва за уплацћене порезе и доприносе који прелазе максималне вриједности којима се законски дефинишу доприноси за здравство и износ максималне пензије у Републици Српској ове компаније немају никакву корист. Предлажемо да се искористе искуства која су у Републици Србији вецћ створила законски основ који даје резултате у пракси. Да бисмо избјегли све негативне конотације и овакву ситуација потребно је да се кроз иницијативу према Пореској управи Републике Српске, ресорним министарствима у Влади Републике Српске и Фондовима пензијско-инвалидског и здравственог осигурања дјелује кроз приједлоге нових законских аката и измјене закона којима би дефинисали олакшице за компаније из овог профитабилног сектора те постали повољна дестинација за улагање и развој ове индустрије. Само са олакшицама и модалитетима працћења пословних активности и опорезивања можемо да привучемо нове инвеститоре, развијамо тржиште радне снаге у овој индустрији, дефинишемо стабилне односе између компанија из ИКТ сектора по питању кадровских односа и нелојалног преузимања радника.
Модел који је актуелан у Србији је, пратећи експанзију ИКТ сектора, примијенио моделе реструктурирања и путем тзв. Теста самосталности па може послужити као почетни модел с тим да је наш приједлог још блажи и заобилази неке елементе који су се показали као непотребни.
Овим начином се никоме не руше права на организовање рада у правним облицима како то свако жели већ се провјеравају злоупотребе у овој области кроз системски и контролни приступ Пореске управе Републике Српске уз Републичку управу за инспекцијске послове Републике Српске и треба да донесе свима бенефите.
Промет ИКТ сектора прелази 1 милијарду КМ а зарадио је преко 5% укупног промета са релативно малим бројем запослених – 6.208 радника у 2021. финансијској години. Према ранијим подацима Пореске управе Републике Српске просјечна плата износи око 1.540 КМ што је много ниже од стварних износа које плаћају ИКТ привредна друштва а у 2021. години а за 56,41% је дошло до повећања обавеза за зараде и накнаде зарада у периоду 2021/2020 годину. Врло је значајно поређење показатеља укупног промета, добити и губитка у 2021/2020 гдје се уочава да добит у просјеку представља преко 12% укупног прихода уз смањење губитка 7%, што је око 20% бољи резултат за ове компаније. Подаци за 2022. годину нису још обрађени у АПИФ а.д.
Према Закону о порезу на доходак („Службени гласник Републике Српске“ број: 60/15, 5/16, 66/18, 105/19, 123/20, 49/21, 119/21, 56/22) и Закону о доприносима („Службени гласник Републике Српске“ број: 114/17, 112,19, 49/21, 119/21, 56/22) важец́а давања на плату запосленом у Републици Српској су следећа:
- Порез на доходак 8%
- Доприноси за пензијско-инвалидско осигурање 18,5%
- Доприноси за здравствено осигурање 10,2%
- Доприноси за дјечију заштиту 1,7%
- Доприноси за осигурање од незапослености 0,6%
Правци дјеловања: стварање олакшица за проналажење, прилив и задржавање радне снаге у Републици Српској из ИКТ сектора, смањење нелојалне конкуренције по питању кадрова, остваривање пореских прихода, стварање базе за здравствену заштиту радника ИКТ сектора те пензијског потенцијала за раднике у ИКТ сектору, дефинисање рокова прелазног периода пореских олакшица.
ПРЕДВИЂЕНИ КОРАЦИ У ПРОВЕДБИ ИНИЦИЈАТИВЕ (приједлог):
- Стварање радне групе за израду иницијативе (два радна састанка и предаја израђеног приједлога);
- Презентација прелиминарних резултата радне групе чланицама ИКТ сектора у циљу добијања нових сугестија;
- Разрада приједлога уз консултације са Пореском управом Републике Српске, ресорним министарствима и Фондовима ЗО и ПИО
- Израда финалног приједлога законског рјешења надлежном министарству
- Упуцћивање на усвајање кроз скупштинску процедуру.
ПОРЕСКЕ ОЛАКШИЦЕ СУ СЛЕДЕЋЕ (приједлог):
- до 31.12.2024. год. послодавац не плац́а 60% пореза на доходак и 60% доприноса за ПИО и ЗО
- до 31.12.2025. год. послодавац не плац́а 55% пореза на доходак и 55% доприноса за ПИО и ЗО
- до 31.12.2026. год. послодавац не плац́а 40% пореза на доходак и 40% доприноса за ПИО и ЗО
Доприноси за дјечију заштиту и допринос за осигурање од незапослености остају према важецћој законској регулативи. Након истека три године кориштења пореских олакшица наставља се плаћање пореза и доприноса по редовним законским стопама. Уколико је бруто зарада запосленог већа од 10.000 КМ по раднику на снази, још наредне двије године, остаје трећа ставка (послодавац не плаћа 40% пореза и доприноса).
Други приједлог је да се у истом периоду врши поврат уплаћених средстава у истом износу према скали. Пореска управа РС треба да направи механизам (софтверски модул у систему) којим се уплаћена средства из претходног периода не враћају послодавцу или раднику (због компликоване процедуре) већ да се информише послодавац да свом раднику тај поврат исплати кроз лично примање што ће бити изражено увећањем личних примања која нису опорезива (слично као поврат пореза).
Исто тако, било би добро одредити који је максимални износ до којег послодавац треба да уплати што је додатни критеријум за обрачун – радна група ће разрадити тај модел. Са овим моделом се упознаје сваки запослени и то ће омогућити задржавање радника код послодавца и сигурност коју послодавац изричито треба и тражи. Послодавац плаћа пуне износе пореза на доходак и доприносе за ПИО и ЗО а на крају фискалне године исти износ се верификује у Пореској управи и враћа послодавцу до 28.02. наредне календарске године.
Напомињемо да су горе наведене олакшице за порезе и доприносе само приједлог иницијативе, те да су сви приједлози и сугестије за креирање најбољег модела плаћања пореза и доприноса у ИКТ сектору добро дошли. Приједлоге и сугестије заинтересоване стране могу доставити Комори у писменој форми.
Учесницима ће бити достављен и Записник који је у припреми те ће се наредни састанак одржати након двије седмице када се добију и додатни приједлози.