С обзиром на то да је у посљедње вријеме цијена горива у Републици Српској неколико пута коригована и повишена, те да је великом дијелу јавности још увијек нејасно из којих разлога је до тога дошло упркос паду вриједности сирове нафте на свјетском тржишту, сматрамо за сходно да јавности појаснимо неколико чињеница:
- Гориво у РС је још увијек најјефтиније у региону – Новом корекцијом цијена дистрибутери у Федерацији БиХ још увијек су цјеновно виши од дистрибутера у Републици Српској, и то у просјеку за око 7 пфенинга по литри горива, док су цијене горива у региону још веће од оних у БиХ. Разлози за то су јасни и одговоре можемо пронаћи у чињеници да су дистрибутери у ФБиХ највећим дијелом наслоњени на набавку горива из луке Плоче, која је недавно претрпјела хаварију због удара такнера у пристаниште и дистрибутери у овом дијелу БиХ су били принуђени да алтернативна рјешења потраже на други начин, што је утицало на повећање цијене дистрибуције. Са друге стране, дистрибутери нафте и нафтних деривата у РС гориво у већини набављају у рафинерији нафте Брод, затим хрватских рафинерија Ријека и Сисак, рафинерије Панчево, те мањим дијелом са нафтних терминала Задар, Омишаљ и Копар. Недавна хаварија у рафинерији у Броду утицала је на то да дизел гориво тренутно није могуће набавити у овој рафинерији, те да су у оптиацју само мање количине бензинских горива. Због тога су дистрибутери у РС принуђени да дизелска горива набављају по вишим цијенама у рафинеријама у окружењу, што утиче на крајњу цијену горива на БПС. Рафинерије се код одређивања цијене обично држе кретања на берзи, али то тренутно није случај јер рафинерије у окружењу сада нису пратиле тренд снижавања цијена услијед пада на свјетском тржишту због поменутих хаварија. Једноставно речено: зашто би неко у рафинеријама у окружењу или велетрговци који преузимају гориво у лукама спустио цијене када конкуренција не испоручује гориво? Вођени економским ефектом, рафинерије у окружењу могу да занемаре евентуално појефтињење на берзи и наставе са испорукама по старој цијени, јер имају повећан број цистерни на утовару горива.
- Како се цијена горива формира и ко има највећи утицај? Малопродајна цијена се састоји од набавне (рафинеријске) цијене горива, на коју се додају акцизе и таксе и на крају малопродајна маржа у коју улази цијена дистрибуције горива, превоза од рафинерије и трошкови рада бензинских пумпи. На тај збир се обрачунава ПДВ 17%. Рафинерије нафту на свјетском тржишту купују нафту у доларима, а на рачунима држе марке, куне или динаре јер гориво продају у тим валутама. Може цијена нафте и да падне, али ако је курс долара висок (што је случај уназад 2 мјесеца када је долар ојачао за преко 10%), рафинерија неће осјетити појефтињење, јер мора да купи доларе по вишем курсу.
- Зашто дистрибутери увијек брзо повећају цијене, а споро их снижавају, правдајући их “старим залихама”? Дистрибутери нафте и нафтних деривата заиста прате кретања рафинеријских цијена. Због велике конкуренције, веома су пажљиви када је повећање цијене у питању, али до границе исплативости. Уколико на залихама има горива набављеној по нижој цијени, обично ће се покушати продужити продаја по истој цијени. Тржишном механизму регулације цијена је потребно неко вријеме да цијене врати на ниво прије поскупљења. Највећи удио у цијени горива имају рафинеријска цијена (која у овом случају не прати тренд пада цијена сирове нафте на свјетској берзи) и државна давања, док је маржа дитрибутера углавном константна и креће се између 7 и 12 фенинга, у зависности од регије у којој се бензинска пумпа налази. Држава профитира када рафинерија подигне цијену, јер се ПДВ плаћа на рафинеријску цијену, али и на акцизе и таксе. Малопродајне цијене на бензинским пумпама у БиХ се формирају слободно, што значи да тренутно нема изгледа да држава интервенише у смислу лимитирања малопродајне цијене. Разлог за ниже цијене је и јака конкуренција увозника. Такође, Босна и Херцеговина ће неминовно бити принуђена да уведе и нове порезе, као нпр. обавеза држања минималних залиха за 90 дана потрошње у односу на годишњу потрошњу (овај пропис имају све земље ЕУ), што ће опет утицати на цијену горива на БПС.
Из свега се да закључити да дистрибутери нафте и нафтних деривата у Републици Српској често иду науштрб своје марже како би цијене горива биле ниже у односу на регион, али није реално очекивати да послују без или са маржом испод границе исплативости. С обзиром да је гориво увозна роба која стиже из далеких земаља, не може се низак животни стандард грађана у Републици Српској и ФБиХ поредити са цијеном горива, јер нафта у све рафинерије у окружењу стиже под сличним условима. Такође, уколико рафинерије у окружењу снизе цијене горива (што се може очекивати) дистрибутери у РС ће одмах снизити цијене горива на бензинским пумпама. Надамо се да смо успјели јавности приближити начин набавке горива и формирања цијена истог, како би сви били свјесни услова под којима гориво стиже у Републику Српску и БиХ.