У склопу обиљежавања 120 година постојања и рада Подручне привредне коморе Бања Лука, данас је у просторијама Коморе одржан стручни скуп „Комора у дигитално доба“. Циљ округлог стола био је представити приједлоге развојних пројеката као и приједлоге за унапређење услуга Коморе.
Истакнути привредници, економисти и представници партнерских организација и привредних комора из земље и региона су расправљали и дали приједлоге за развојне пројекте и унапређење услуга Коморе у дигиталној ери. Студије показују да земље у развоју са вишим нивоима повезаности значајно надмашују оне са ограничењима у овој области. Побољшања ИК инфраструктуре дају боље трговинске и тржишне могућности, смањују незапосленост, унапређују здравствену заштиту, смањују неједнакост и повећавају квалитет живота. Стога је закључено да Комора са својим капацитетима има улогу у овом процесу.
Закључци који су проистекли из расправе одредиће смјер дјеловања Коморе за наредни средњи рок.
1. Привредна комора треба да унаприједи ефикасност и квалитет услуга кроз дигитализацију својих процеса рада и употребу модерних алата за пружање услуга.
Примјери акција у овом смислу су: миграција оперативних података и документације ППК Бања Лука у клауд, потпуна имплементација ДМС-а и ажурирање интернет странице ради осигуравања лаке доступности правих и релевантних података онлајн.
2. Услуге Привредне коморе мора да буду прилагођене потребама како чланова који дјелују у области ИКТ тако и оних који послују у традиционалним индустријама, али им је процес дигитализације процеса постао нужност.
Од великог броја могућих пројеката у овој области у 2023. години неопходно је: провођење инфо дана о домаћим дигиталним рјешењима за нашу привреду, организовање едукативних програма за јачање интерних капацитета малих и средњих предузећа за провођење пројеката дигитализације процеса и пружање техничке подршке члановима Коморе при коришћењу екстерних извора финансирања пројеката дигитализације процеса и донаторских средстава.
3. Привредна комора треба да креаторима политика да јаснију слику о утицају ИКТ-а на пословање и да се залаже за регулативу која позитивно утиче на њихову употребу и одржив и инклузиван раст дигиталног свијета. Комора треба да остане заговорник ставова које креирају привредници и водећи глас у дијалозима о томе како ИКТ може боље послужити као мотор економског раста и развоја.
На првом мјесту, Привредна комора има задатак да инсистира на пуној примјени Закона о електронском пословању, Закона о електронском документу и Закона о електронском потпису. Осим тога, потребно је инсистирати на повећању субвенција за пројекте дигитализације у МСП из националног буџета, те активно учествовати у процесу програмирања средстава страних донатора.
4. Потребно је проводити мале интервенције које се заснивају на сарадњи чланова Коморе из ИКТ и традиционалних сектора, а имају обострану корист и доприносе расту привреде у цјелини. Интервенције треба да буду резултат сарадње привредних друштава у свим фазама, од дизајна до провођења и оцјене резултата, а уз техничку подршку Коморе.
Примјер такве сарадње може бити израда интернет презентација за МСП из прерађивачке индустрије уз суфинансирање Министарства привреде и предузетништва и ангажман приправника или ђака на пракси у ИКТ компанијама. Други примјер мале интервенције је сарадња финансијског сектора, рачуноводствених и ревизорских фирми и субјеката из области ИКТ, кроз органе и тијела Коморе, на припреми јединственог електронски читљивог банкарског извода у Републици Српској.